Јеромонах Григорије светогорац: Тајна мира Божијег
Ђакон: У миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Одмах после славословља Царству Божијем, мајка Црква нас учи на који начин се треба литургијски молити: Молимо Бога у миру, то јест са миром. У миру Господу се помолимо.
Пут који води до божанствене Литургије је душевни мир. Без њега се не можемо увести у Литургију, не можемо је доживети, јер „без тишине помисли ум се неће погрузити у скривене тајне“ (Авва Исак Сиријски). Суштинско саучествовање у евхаристијској Тајни равно је мери нашег унутрашњег спокојства: „Што је срце спокојније од сећања на спољашње ствари, то је ум задивљенији промишљањем божанских мисли“ (Авва Исак Сиријски).
Међутим, истински мир се души пружа онде где се свештенодејствује свети Принос, на наднебесном Жртвенику: „Горе је истински мир“. И Жртвенику rnpncrушмо у миру. Василије Велики пише: „Затражи мир… Нека ти ум буде спокојан а душа неусталасана и неузнемирена… како би стекао мир Божији који превазилази свакиум (Фил. 4,7), као чувара над својим срцем.“
* * *
Будући да је човек икона Божија, то значи да је човечија природа створена „као мирна, небунтовна и чврсто везана свезом љубави како са Богом, тако и са самом собом“ (Свети Максим Исповедник). Мир који је човек првобитно примио као благодатни дар од Бога, управо је онај мир који човек поново прима живећи поред Њега, живећи врлинским животом. Јер „ништа друго не доноси мир нашој души као познање Бога и стицање врлине“ (Свети Јован Златоуст). Грех је човеку и свету донео пометњу и немир. „Јер зло је по својој природи разорно, бунтовно, многолико и раздорно“ (Свети Максим Исповедник). Зарад греха човек је постао непријатељ самоме себи и Богу. Човек је доспео дотле да је једино Христос могао да му помогне, да му пружи мир. „Једино Христос нас мири са Богом и једино Он нам дарива душевни мир“ (Блажени Никола Кавасила). Човекољубиви Бог је постао човек, како би човечију природу привио уз Себе и тако је спречио да се и даље рђаво односи према самој себи, или боље речено, да устаје против саме себе и тако се подваја“ (Свети Максим Исповедник).
* * *
Мир који је Христос Својим ваплоћењем донео људима, задобијамо покајањем: „Кроз непресушне сузе душа прима умирење помисли. Од умирења помисли душа се узвисује до чистоте ума, а при чистоти ума човек доспева до виђења тајни Божијих“ (Авва Исак Сиријски). Сузе покајања су тек почетак пута, први степеник лествице која нас узноси до созерцања божанских Тајни. Други степеник је душевни мир.
Када Му приступимо с покајањем, Христос нас шаље онамо где царује Његов мир: Иди у миру (Лк. 7,50). Шаље нас у свети Храм, где је „палата ненарушивог мира“ Божијег. Онде се наша душа, руковођена Архијерејем Христом, вежба у Духу Светоме созерцању Бога, созерцању које је „мир и слобода од сваког немира“ (Свети Максим Исповедник).
Божанствена Литургија је Тајна мира Божијег: „Та Тајна је Тајна мира“ (свети Јован Златоуст). Јер божанствена Литургија је наш сусрет са Христом Који је истински мир човеков.
Јеромонах Григорије светогорац
