Пред читалачком публиком налази се нови број Каленића (4/2023) - /PDF/
Нови број часописа „Каленић“ следује празнику Преображења Господњег и то беседом јеромонаха Силуана (Никитина), ректора Санкт Петербуршке Духовне Академије. Између осталог, он каже: „Послушајмо глас Божији и почнимо дело свог преображења. Као што је Господ са апостолима усходио на гору ради молитве, тако се и ми постарајмо да „усходимо на гору”, то јест да отворимо своје умове и срца од ниског, пропадљивог и штетног и кроз молитву се устремимо ка Богу, не заборавимо да се кајемо за своје грехе, и да кроз то очишћење учинимо изнова белом – као снег горе Хермон – одећу своје душе и обогатимо је врлинама – као плодно тле горе Тавор“.
Тема овог броја је и велики празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина, али и празник који обележавамо дан након Успења – Нерукотворени лик Господа нашег Исуса Христа. У периоду од 2008. до 2014. године, отац Томас Хопко је на радију Ancient Faith редовно гостовао у емисијама говорећи о разним питањима хришћанске вере. Једна од емисија је била посвећена овим празницима. У новом броју доносимо и превод транскрипције његовог гостовања.
Лист „Каленић“ је више пута имао част да у њему своје текстове објављује протојереј ставрофор др Радомир В. Поповић, редовни професор опште црквене историје на Православном богословском факултету у Београду. Наслов његовог новог текста јесте „Свети ратници“ и у њему се, хронолошки, говори о Христовим војницима који су свој живот положили чувајући Православну веру. Отац Радомир Поповић истиче имена Светог Никона, Димитрија Донског, Лазара Косовског, Александра Невског, завршавајући са поменом београдских мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума...
Да ли је Свети Максим Исповедник препознат на Западу колико и на Истоку, који богослови помињу његово име у својим студијама, зашто је Жан-Клод Ларше критиковао оца Јована Мајендорфа, питања су којима се познати патролог Алексеј И. Сидоров бави у свом тексту који доносимо у преводу са руског језика.
Објављени су и некролози упокојеним свештеницима Епархије шумадијске оцима Лазару Јагличићу и Радославу Станковићу.
Као и до сада, заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима Епископа господина Јована, Дечија страна).
Извор: Епархија шумадијска
