Да ли је реч о сусрету архаичног и савременог израза или ова два израза имају различита значења која зависе од контекста у коме се употребљавају?
Ни једно, ни друго. Реч је о дублету. Нема разлике чак ни у акцентовању. Дакле, „изаћи“ и „изићи“ су потпуно равноправни у употреби и о томе сведочe Правописни речник српског језика, (аутора Милана Шипке, у издању издавачке куће Прометеј, Нови Сад 2010., стр. 349. и 356.), Речник српског језика (издавач Матица Српска – Нови Сад, 2007., стр. 447.), али и Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књига VII, (САНУ, Институт за српскохрватски језик, Београд 1971., стр. 272., 273., 466. и 467.).
У претпоследњем поменутом речнику наведено је девет основних ситуација у којима може да се користи поменути глагол. Нама су интересантне две. Под бројем 1 „изаћи“ или „изићи“ значи напустити затворено место, а под бројем 2б отићи негде (на вечеру, у шетњу). Према томе, позиви „оглашени изиђите“ или „у миру изиђимо“ односе се на пример под бројем 1. Пошто у речницима нигде није наведена опција изласка на неки посао, почетак чувене библијске приче о сејачу и семену (Лк. 8, 5.) везали бисмо за овај други пример, јер нам се по слободној процени чини најприближнијим. У сваком случају свеједно је да ли ћемо рећи „изађе сејач да сеје“ или „изиђе сејач да сеје“. Готово у потпуности исту ситуацију имамо и при употреби руског глагола „выйти“. Црквенословенски глагол „изити“, у Литургији препознајемо у позивима: „оглашени изидите“ и „с миром изидем“. Могуће је да су се преводиоци текста Литургије определили за облик глагола који је приближнији црквенословенском облику, а и старији је. Он је настао од префикса из- и глагола ити, а ћ је добијено аналогијом према ћ у облицима сложених глагола типа наћи, доћи, итд. (на- ити, најти, наћи). Други облик глагола који анализирамо (изаћи) такође се формирао према глаголу наћи, дисимилацијом у суседним слоговима и постојањем префикса иза- у систему (нпр. изабрати, изаткати и сл.)
Као што бисмо и претпоставити могли у јелинском језику имамо занимљивије стање. Поред већ поменутих примера употребе овог глагола у Литургији и Јеванђељу додаћемо још један: при почетку архијерејске Литургије ђакон узглашава „Свљшченици изидите“. У јелинском тексту Литургије ту стоји „Ιερείς έξέλθετε“. Међутим, када су у питању остала два места употребљени су следећи термини: „κατηχούμενοι, προέλθετε“ и „εν εἰρήνῃ προέλθωμεν“.
Реч је као што видимо о два глагола (εξέρχομαι и προέρχομαι) који у неким примерима могу бити у синонимном односу, али употребљени у односним литургијским местима имају веома прецизна значења. Први означава излазак из неке просторије (у овом случају излазак свештеника из олтара ради облачења архијереја[1]) и употребљен је у поменутој јеванђелској причи (ἐξῆλθεν ὁ σπείρων = изађе сејач). Други, према Димитракосовом речнику (Δ. Δημητράκου, Μέγα λεξικόν όλης της ελληνικής γλώσσας, (δημοτική, καθαρεύουσα, μεσαιωνική, μεταγενέστερα, ἀρχαία), ἐκδόσεις ΔΟΜΗ, Ἀθήνα, 1953. – σελίδες 6107, 6108 προέρχομαι τ. 6, σελίδα 2641, 2642 εξέρχομαι, τ. 12), има укупно 16 различитих примера употребе, а међу њима шести пример сугерише следеће: „напустити неко место, отићи са неког места“. Ако бисмо превели буквално на српски значило би: „оглашени напустите (или одлазите)“ или „у миру напустимо (храм)“. Разлог ради којих оглашени стоје у храму се окончао, а такође и разлог сабрања лаоса до отпуста. И једни и други се тим позивом упућују на своја служења – први да се припремају кроз оно што су чули за ступање у литургијску заједницу, а други да сведоче живога Бога у овом свету не престајући бити чланови Цркве као Тела Христовог. У говорном јелинском језику стоји „οἱ κατηχούμενοι νὰ πηγαίνετε“ (од глагола πηγαίνω) што би се превело једноставно „оглашени идите“.
Закључак: Када литургијске позиве користимо на српском језику глагол изићи или изаћи има потпуно исто значење!
Захваљујемо се господину Стефану Ћосићу, госпођици Марини Вељковић, проф. др Милошу Ковачевићу и колегиницама професоркама српског и руског језика које смо такође консултовали.
ђакон Младен Миливојевић
*Објављено у новинама Православље, бр. 1179, 01. мај 2016.г., стр. 21
.jpg)
