Јеромонах Григорије светогорац: Христос је бездан милости
Потом ђакон говори јектенију: Рецимо сви из душе, и од свега ума свога рецимо.
Народ, на сваку прозбу: Господе, помилуј. (три пута)
Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Помилуј нас, Боже по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Још Те молимо [само у Служебнику: за благоверни христољубивирод наш и] за све [само у грчком тексту: благоверне и] православне хришћане.
Још се молимо за [само у Служебнику: најсветијег патријарха (или) високопреосвештенога митрополита, или преосвештеног епископа] архиепископа нашег (име) [само у Служебнику: и за сву у Христу браћу нашу.]
Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, [само у грчком тексту: монахе] и за све у Христу братство наше.
[само у Служебнику: (Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име), и за све у Христу братство његово.)]
Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божијих, [само у Служебнику: браће oвогa светога храма (у манастиру: ове свете обитељи), и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.] Само у грчком тексту: за све благоверне и православне хришћане који бораве и преминуле у овоме граду и парохији, за епитропе који помажу и доприносе овој светој Цркви.
Још се молимо за блажене и незаборавне [само у Служебнику: свете патријархе православне, за благочестиве цареве и благоверне царице] осниваче oвогa светога храма (или манастира) и за све до сада преминуле оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.
Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овоме, за оне који се труде, који поју, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост.
Свештеник чита молитву: Господе Боже наш, прими ово усрдно мољење од слугу твојих и помилуј нас по обиљу милости твоје, и ниспошљи милосрђе твоје на нас и на сав народ твој који очекује од Тебе богату милост.
Возглас: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Овај низ молитви назива се јектенија (усрдна, или протегнута молитва), то јест велика молитва.
Хитамо Христу и иштемо Његову милост без престанка, као она Хананејка: „Помилуј ме (Мт. 15,22). Мој начин живота не допушта ми да Ти се обратим. Али тражим спас у милости Твојој, у луци која прихвата све грешнике. Тражим спас у милости Твојој, тамо где нема суднице и где се спасење безусловно дарива“. Свети Златоуст још каже: „Обрати пажњу на разборитост те жене. Она не моли Јакова, не обраћа се Јовану, не прилази Петру… Овако размишља: ‘Не треба ми посредник. Узећу своје покајање за заступника и отићи ћу право на извор. Због тога је Христос дошао на земљу, зато је примио тело, како бих и ја могла са Њим да разговарам’… Помилуј ме. Једноставна, проста реченица, али баш зато што је таква, наилази на бескрајно море спасења. Помилуј ме. ‘Зато си дошао к нама, зато си дошао у телу као што је наше, зато си постао попут мене’. Горе, на небесима трепет (дрхте свети Анђели); доле, на земљи слобода обраћања (слободно Му се обраћа једна обична жена)!“
Као она Хананејка, тако и ми, премда не чујемо Христов одговор на своје молитве, премда нисмо достојни Његове милости, ипак преклоњених колена усрдно Га молимо: Господе, помилуј!
Христос је дошао на земљу да нам подари милост. Тајна Његовог доласка назива се милошћу и истином: „Милошћу… зато што, иако смо се налазили у крајњој беди и били непријатељи и противници Божији, ипак нас Он, због Своје превелике доброте и човекољубља, није презрео – не само да је састрадавао у нашој несрећи, … него нас је учинио достојнима свога Царства… Из тих разлога… [се] божански домострој назива милошћу. Истином … [се], опет, назива зато што је све оно што припада Староме Завету, попут каквих сенки и праобраза ка њој окренуто“ (Свети Никола Кавасила).
Христос је бездан милости. Њему дакле прибегавамо јер смо сигурни да ћемо наћи милост, јер је у Господа милост (Пс. 129,7). Христос је „извор и ризница човекољубља, које се неисцрпно излива“, каже свети Златоуст. Он је „бескрајно море човекољубља.“
То море милости, Христос, подарио је тајну божанствене Евхаристије као улаз у Царство небеско. Када се свештенодејствује божанствена Евхаристија отворен је улаз у Царство. И „Господ је према нама милосрдан из превеликог Свог човекољубља, очекујући потпуно обраћање свих нас к Њему“ (Преподобни Макарије Египатск). Силан у милости и благу крепости, нас чека на Своме Сабрању, како бисмо се са Њим сусрели и затражили Његову милост. И Он нам дарива Своју милост и приноси се свакоме од нас, будући да Његовим ваплоћењем – „целокупан се са мном целим сјединио, да би тиме мени целом подарио спасење“ (свети Јован Дамаскин).
Јеромонах Григорије светогорац
