Манастир Бањска прославио је своју храмовну славу – пренос моштију првомученика и архиђакона Стефана. О архиђакону првобитне Јерусалимске цркве и сроднику апостола Павла, првом хришћанину који је пострадао за Христа, владика је управо говорио као о неком на којег верници и уопште српски народ треба да се угледа.
Пред више стотина верника који су се окупили у храму у Бањској владика Теодосије је рекао да је Свети првомученик и архиђакон Стефан пример истинског хришћанства. Он је у својој беседи подсетио на последње речи архиђакона Стефана „Господе, не учини им ово грехом” и рекао “У самртном часу он бива поруган, каменован, на смрт. Он опрашта непријатељима својим. И то је браћо и сестре наше највеће оружје. Да имамо Христа, да имамо љубав Христову у себи. Љубав која прашта и не злопамти“, поручио је у беседи владика Теодосије у Бањској.
„Мислимо Христом и подражавамо, не само његове речи, него и његов живот, а то раде и монаси, то раде и истински хришћани“, казао је владика.
Окупљеним Србима Владика је пренео је поруку:
“Не треба ми да се бојимо непријатеља наших, треба да се бојимо себе, да не грешимо. Јер, ако смо слаби (у вери), онда свако нас може газити, и отерати, и сатрти. А ако смо јаки, ако је Бог са нама, као што се показало много пута у историји, онда ћемо стајати усправни, јер је Господ испред нас и он ће да побеђује наше непријатеље и да уклања препереке”.
Поред владике, на слави су били монаси из ВисокихДечана, Зочишта, као и монахиње Кончука, Соколице и из Улија.
Он је подсетио вернике да је почео двонедељни пост рекавши да је пост прави начин када треба „хришћански верници да угоде Богу на спасење душа“.
У току Литургије је у чин ђакона рукоположен је вероучитељ Зоран Вујић из Врбовца код Витине који ће своје службовање наставити у Грачаници, а његова служба биће настављена у Витини након следећег рукоположења у чин свештеника.
У име директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића храмовну славу манастира Бањска грађанима је честитала помоћница директора Милена Парлић која је изјавила да је краљ Милутин био најплодонснији ктитор.
„Краљ Милутин је заједно са својом мајком Јеленом и братом Драгутином саградио овај храм и посеветио га првомученику Стефану кога данас сви заједно прослављамо. Наш верни народ успео је да очува сећање на свог краља и након ослобођења од Турака кренула је поновна обнова храма која траје и данас“, рекла је Парлић која је додала да се Влада Републике Србије и Канцеларија за Косово као и ресорна министарства труде да помогну како у реконструкији и обнови тако и изградњи нових помоћних објеката.
Славски колач за наредну годину преузеле су породице Кисић и Николић из Северне Митровице.
Виолета Кисић је рекла да јој преузимање славског колача представља понос с обзиром да годинама њена породица долази у овај храм.
„Овде годинама долазимо код оца Данила у овај манастир тако да нам је од великог значаја то што смо узели славски колач који нама представља велики благослов“, казала је Кисић.
Манастир Бањска задужбина је српског средњовековног краља Милутина.
Саграђен је у 14. веку, а према доступној архиви, у једном тренутку овај манастир био је и најзначајнији српски манастир, пре свог првог пострадања у 15. веку када је оштећен у пожару. Потом је, верује се, запустео, да би у 19. веку, све до I светског рата – био претворен у џамију.
Ктитор манастира, Свети Краљ Милутин, осим што је био један од најмоћнијих српских владара у средњем веку, био је и ктитор и помагач десетине манастира и цркава на Косову и Метохији, у централној Србији, Северној Македонији, Грчкој, Бугарској, на Синајској гори, Светој гори и у Албанији, али и доброчинитељ. За сваку годину своје владавине, краљ Милутин подигао је по један храм и манастир, укупно њих четрдесет.
Најновија обнова манастира започела је 15. августа 2004, када је, после 520 година, свету архијерејску литургију са архијерејима служио патријарх блаженопочивши српски Павле. Радови на конацима, које финансира Канцеларија за Косово и Метохију, почели су у пролеће 2015. године.
Извор: Епархија рашко-призренска
