У дане попразништва празника Господњег Преображења на Тавору, 20. августа 2024. лета Господњег, уснула је у Господу др Даница Петровић (1945-2024), неуморни прегалац на пољу црквене музике, духовности и културе.
Даница Петровић је рођена у Београду, 1945. године. Основно, средње и високо образовање стекла је у Београду, где је матурирала на математичком смеру гимназије „Свети Сава“ и на теоретском и клавирском одсеку (класа проф. Мирослава Лили Петровић) средње музичке школе „Јосип Славенски“. На Музичкој академији – данас Факултету музичке уметности – дипломирала је на одсеку за музикологију са радом „Сведочанства о путовањима по Балканском полуострву од XV до XVIII века као извори за историју српске музике“ (ментор проф. Стана Ђурић-Клајн, 1970) и апсолвирала на одсеку за етномузикологију. Исте године изабрана је за приправника Музиколошког института, у којем је прошла сва научна звања до научног саветника (1995). Последипломско усавршавање делом је провела у Оксфорду (1971), где је имала консултације са проф. Егоном Велесом и у Немачкој где је била на курсевима Ивана фон Гарднера (Минхен) и Мауруса Фафа (Бојрон).
Докторску тезу, Осмогласник у музичкој традицији Јужних Словена, одбранила је на Одсеку за музикологију Филозофског факултета у Љубљани (1980), пред комисијом у којој су били академици Драготин Цветко (ментор), Димитрије Богдановић и Димитрије Стефановић (коментор), проф. др Милош Велимировић (САД) и проф. др Јоже Сивец (Љубљана). Теза, рађена на основу хиландарских неумских рукописа, објављена је као двотомно издање Музиколошког института 1982. Учествовала је на многобројним националним и међународним научним скуповима у земљи (САНУ, ЈАЗУ, ЦАНУ, МАНУ, Матица српска) и у иностранству (Велика Британија, Данска, Немачка, Холандија, Француска, Италија, Пољска, Аустрија, Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка, Финска, Русија, САД). До сада је објавила око двеста педесет радова на српском, енглеском, немачком, француском, руском, бугарском и мађарском језику.
Редиговала је и приредила за штампу са поговором (на енглеском и немачком) три књиге црквеног појања Корнелија Станковића (1993), два појачка зборника Ненада Барачког (1995, 2000) и појачки зборник Тихомира Остојића (у штампи). За Сабрана дела Стевана Ст. Мокрањца приредила је критичко издање Мокрањчевих записа српског црквеног појања у три књиге (1996, 1998). Ова издања садрже аналитичке студије, критичке напомене, текстове песама и индексе на црквенословенском језику, као и преводе текстова на српски и енглески. Књига Хиландарски ктитори у православном појању, на српском и енглеском језику, употпуњена снимцима песама на CDу, награђена је годишњом наградом за науку Вукове задужбине (1999). Поводом 150-годишњице Првог београдског певачког друштва приредила је изложбу у Галерији САНУ и објавила књигу уз сарадњу двоје млађих сарадника (2004). Била је покретач и главни уредник сабраних дела Корнелија Станковића. До сада су објављена два тома световне музике (клавирска музика, песме за глас и клавир, мушки и мешовити хорови), а у току је рад на припреми пет томова црквене музике. Писала је текстове за различита домаћа и инострана лексикографска издања: Лексикон југословенске музике (Загреб 1984), Лексикон српског средњег века, Eнциклопедија православља, Српски биографски речник, Grove Dictionary of Music and Musicians, Die Musik in Geschichte und Gegenwart, Österreichische Musik Lexikon, Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950, Православная Энциклопедия. За активну сарадњу на руској православној енциклопедији примила је Грамату Руског патријарха Алексеја II јануара 2008.
Учествовала је у организовању више научних скупова и у припремању зборника радова са скупова у САНУ и Матици српској. Била је директор и селектор међународног Фестивала духовне музике у Новом Саду (1992, 1995). Организовала је и водила преко тридесет школа црквеног појања „Корнелију у спомен“ у Сремским Карловцима, манастиру Јошаница, у Сентандреји и Будимпешти (Мађарска). Један је од оснивача, а три деценије је била и активан члан Студијског хора Музиколошког института. Одржала је велики број популарних предавања у земљи и иностранству, говорила у многобројним радио емисијама у земљи и иностранству, снимила неколико ТВ емисија и серију (четири наставка) о развоју српске црквене музике. Основу научног рада Д. Петровић чини проучавање ћирилских неумских рукописа 15-19. века и архивске грађе везане за историју српске музике (Архиви САНУ у Сремским Карловцима и Београду, затим у Новом Саду, Задру, Трсту, Загребу, Љубљани, Варшави). Теме су везане за византијске основе српске црквене музике, поствизантијске грчко-српске и руско-српске културне везе у 18. веку, традиционално српско народно црквено појање и везе српске музике са европском музиком у 19. веку. Ова истраживања омогућила су праћење континуитета српске духовне музике од средњег века до данас.
Била је члан Међународног друштва (International Society of Orthodox Church Music) за православну црквену музику у Јоенсуу (Финска), Америчког друштва за византијску музику и химнологију (American Society of Byzantine Music and Himnology), као и групе Cantus Planus у оквиру Међународног музиколошког друштва.
Руководила је основним пројектима Института које финансира Министарство за науку Републике Србије: Музиколошка и етномузиколошка истраживања (1996-2000), Традиционално и ново у српској музици (2001-2005), Музика на раскршћу - европски и балкански оквири српске музике (2006-2010). У Матици српској је водила научни пројекат Црквена музика у прошломи нашем времену (1990-1995), а у току је пројекат Фундаментална истраживања српске музике - Музика у српској штампи 19. века.
Била је секретар Одбора за историју српске музике САНУ, члан Управног одбора Архива САНУ у Сремским Карловцима, Управног одбора Матице српске и Вукове задужбине, члан и председник Савета БЕМУС-а.
Била је заменик главног и одговорног уредника Зборника Матице српске за сценске уметности и музику и члан два одељења Матице. Била је уредник за музику Српског биографског речника и члан редакције за музику Српске енциклопедије. Од 1993. предавала је историју националне музике на основним и последипломским студијама на Академији уметности у Новом Саду и органиѕовала је предмет Историја црквене музике на Одсеку за црквену музику Музичке академије у Источном Сарајеву, где је и консултант за последипломске студије. Од јануара 2001. била је директор Музиколошког института САНУ.
Нека Васкрсли Господ, Који даје бесмртност свима који у Њега верују и по тој вери живе, новопрестављеној слушкињи Божјој Даници подари Царство небеско и вечни покој! Бог да јој душу прости!
Редакција портала "Ризница"
