Стослов Светог Симеона Дајбабског

Из ризнице духовних поука доносимо „Стослов Светог Симеона Дајбабског"

Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.

Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.

Бог се огледа у природи као човек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.

Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упознати Божју милост и силу.

Апотека се ретко затвара, а Божје милосрђе никада.

Бог укорава људе да их добру научи.

Бог чека грешника на покајање све до смрти.

Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, а Творац васељене да уради што хоће.

Лекар болеснику прво језик прегледа, а Бог највише човеку намеру цени.

На сваком крају мора вода је слана, а на сваком месту света Божије очи гледају.

Да нема снега не би саонице вределе и да нема вечног живота не би човек имао значаја.

Рекло би се да вечером сунце у море тоне, а слава овога света да је то права слава. Међутим, сунце је на небу, а права слава у Бога.

Човек је тумач славе Божије и посредник између Бога и природе, ако је чист и праведан.

На царском двору види се светска моћ, а на праведном човеку Божија слава.

Сваки човек прима од Бога неки дар којим га управља ка путу спасења.

Свако је од нас велики сиромах без Божијег дара. А Бог свакога дарива.

Наш живот брзо пролази као кап росе што цвет грли.

Људски век је кратак као један дан а затим долази дубока смрт као дубока ноћ. Зато живи часно и чувај се од греха док траје дан твога живота, јер када дође ноћ твоје смрти све је касно.

Овај свет је као цвет: има у себи и меда и горчине и брзо вене. Праведници га мудро користе, па се подвизима на време спасавају.

Има људи који неприметно живе у овом свету и своје врлине крију. Али доћи ће час да се виде њихова дела и да се прославе у вечности.

Као што северни ветар разгони маглу, тако и осећање страха Божјег зле мисли.

Човек је као воћка. Један газда хтеде да посече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и неговати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања.

Истина је својствена човеку, па и ономе који често поступа против истине, јер му није мило да буде преварен.

Свакоме учини добро вазда и не разликуј људе ни по чему, осим греха.

Треба на време да упознаш своје моћи и да не заборављаш да си смртан и да ове ноћи можеш умрети. Зато се на време побрини о својој и туђој души.

Кад бациш клинац у ватру, постаје усијан као и она. Тако и ти кад слушаш Божју науку и по њој живиш, постајеш сличан Богу.

Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни човек добро чинити ако га не загреје Божија благодат.

За добру слику треба вешт мајстор, здрава даска и постојане боје. У твоме детињству, даска твога срца може да прими разне боје. Чувај чистоту свога срца да би Господ у њему насликао Свој божански лик.

Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ љубави спаљује сваки грех.

На пароброду траже карту од путника, а на небу од хришћана срце чисто.

Возач треба да мења гуму испод кола кад је у квару, а хришћанин да чисти своје срце.

Прикупи средства, па гради кућу; а срце очисти па се Богу моли.

Нека ти не лежи стока испод тавана нити препуњај стомак јелом: биће ваздух чистији у кући, а срце ведрије у њедрима.

Около куће нека ти је двориште, а око срца страх Божји ради сигурности тела и душе.

Кад хоћеш коња да појашеш, изједначи реминике од узде у руци, а кад станеш Богу да се молиш исправи своје срце.

Не држи сваки коњ једнако ков, нити сваки човек љутину на ближњега. Код коња то зависи од копита, а код човека од његовог срца

У млину је ред, ко први дође, први меље. А у Рају правило: ко светије живи томе и првенство.

Ко хоће да хвата младу пчелу нека има при себи љубичицу, а ко жели да има Духа Светог нека му је срце чисто.

Пчеле не дају туђим пчелама у њихове кошнице, ни прави хришћани грешним мислима у своје срце.

Могу бити и дрвени обручи на бачви па да држе скупо вино и сиромаси људи да имају право срце.

Причувај барут од кише и влаге, а срце од уживања и страсти да не пострадаш.

Чувај очи од прашине и дима, а срце од зависти и жена, да не будеш слеп телом и душом.

На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу, а срце чисто у свако доба.

Густа шума краси сваки манастир, а чисто срце радује Господа Бога.

На царском двору види се барјак, а на праведном човеку Божија слава.

Може прстен носити и ко се није верио и свето живети и ко није калуђер.

Из коњског репа ваде се струне за гусле, а из паћеног живота вечна слава у царству Божијем.

Не брини да видиш ноге у змије нити се надај да добијеш Рај без труда и напасти. Чувај се змије, особито мислене, и сноси беде да заслужиш спасење.

Најјачи је чамац храстови, а најпаметнији човек трпељиви.

Снег на северу бива у тежини лакши, а у нади свака се мука лакше трпи.

Лисица када види да не може отети се из гвожђа, ногу прегризе, да живот спаси. И ти претрпи и пожртвуј се ради вечног добра.

Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри мање ради вишега, што је мудро и корисно.

Да се начини креч, треба кречану и имати, а да се стекне спасење треба се жртвовати.

Уклони се другом у снегу с пртине, и претрпи реч љутине, биће паметније.

Војнички шатор брани војнике од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од осуде и лажи.

Чисти прозори диче кућу, а мудре речи славе човека.

Кад вино стане, лепше је, а реч смишљенија важнија је.

Послије трке проходај коња, а послије љутине помири се са братом; што прије то боље.

Ако ти је соба топла, не отварај врата често. А ако имаш у себи Духа Светог не говори много.

Не дај цигли да пане са крова нити грешан дан да буде у твом животу да не останеш без крова и без спасења.

Чувај огледало од прашине, а савест од греха да ти право казују: огледало лице, а савест твоје поступке.

Узми паре прије него кренеш да возиш да не буде љутње, а промисли прије, па реци да не буде греха.

Медовину је лако начинити где има доста меда, и душу спасити где је страх Божји.

Кројач не шије одело идући нити се тече душа лежећи. Кројачу треба да седне, а хришћанину да се жртвује.

Лакше је телету поиграти од три месеца него волу од више година. И човеку душу спасити на три рапа земље него богаташу на великој имовини.

Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво.

За кишу је потребан кишобран, а за душу смирење. Кишобран се добија за новац, а смирење познавањем себе.

Ко ти је кућа сламом покривена, чувај се пожара и ако ти је душа мила не дружи се са женама због двоструког огња.

Имај пред кућом воду, а пред очима слово Божије, па ће бити чистији тело и душа.

Оба камена у млину кад су љута, не могу жито мљети како треба; ни онај који једнако воли свет и Бога не може душу спасити.

Пијани кројач штети одело, а празни разговор квари душу.

И без велике воде, може млин да меље, и без даривања блага, може се душа спасити.

Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа за Богом и вечним животом.

Лака је пљева од пшенице, али се и од ње може товар накупити, као и од малих грехова душа опаклити.

Немој сакривати прут од деце ни смртну успомену од душе, биће деца мирнија а душа побожнија.

Неки се људи прекрсте кад гром удари, а неки се сете смрти само кад мртвог виде. Прекрсти се и без грома и сети се смрти и без мртваца, па ћеш мање грешити.

Увек мисли о својој души и кад си срећан и кад си у беди и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.

Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш радити ако је изгубиш?

Наша душа пролази кроз искушења у овом свету као блудни син. Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.

Твоје имање на земљи је ништавило као и оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.

Као што се тело храни и одева да би живело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дела и чисте вере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.

Душа је сестра телу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на време побринула.

У рат се не иде без праха и олова нити се живи хришћански без вере и добрих дела.

Треба јака студен па да се река заледи и много прегнућа па да се вера одржи.

Где су јаке пчеле, бежи од њих паук и где је тврда вера зли дуси теже нападају.

Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз веру држе и сујеверје.

Два камена чине млин за мељаву жита, а вера и дела спасење душе.

Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку веру.

Дијете плаче када га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у беди, која чисти душу као вода лице.

Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплени поља и усеве. А човек је земља и прашина, али вером свет побјеђује.

Кројачу треба конац и игла за шивење, а човеку вера и љубав за спасење.

Сапун и вода перу одећу, а вера и дела спасавају душу.

Здраво весло чини се кривим у води, зато боље веруј разуму него очима.

Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вера у души, па да је обоје на своме месту.