Посебно сам срећан што ми је пружена прилика да у име Цркве пожелим добродошлицу у нашу заједничку отаџбину, наше драге емигранте, који се сваке године, у ово време, окупљају са носталгијом и великим ентузијазмом на овој светској конференцији.
Црква вас никада не заборавља. У ствари, теолошки живећи чежњу сваког човека, који је изгнаник из раја, а дошљак на земљи, да се врати у своју прву домовину, древно блаженство, може се разумети и протумачити ваша чежња и носталгија за повратком у отаџбину. Отаџбина је, према социолозима, неопходан оквир људског живота. Она има строго субјективну вредност која превазилази материјално, чулно окружење. Зато вас срдачно поздрављамо и потпуно вас разумемо.
Свако од нас који је и кратко живео у близини наших исељеника, било ради студија или преквалификација, искусили смо и потпуно разумели њихове борбе и стрепње. На њих се у потпуности примењује парадоксално хришћанско питање живљења у два света истовремено. Хришћани су позвани да живе и понашају се као грађани неба и у исто време као грађани овога света. Живети у свету и учествовати у свему као грађани, а истовремено живети као „исељеницк“ и све подносити „као странац“. Можда бољи економски и технолошки услови у земљама емиграције обезбеђују бољи живот, али њихове свакодневне мисли су у домовини. Дани и ноћи, зиме и лета, радни дани и недеље, њихова главна референца је Кипар.
Опширније на сајту: Churchofcyprus.org.cy
