Поводом учесталих случајева насиља у Бугарској и актуелне потребе да се у школски програм уведе наставни предмет „Религија“ као превенција од агресије и средство духовног и моралног васпитања и подизања нације, Свети Синод Бугарске Православне Цркве упутио је писмо председнику Републике Буграске и свим одговорним званичницима у коме се наводи:
– Нашем друштву је хитно потребан духовни препород, који може наступити ако сви заједно принесемо национално покајање за своје грехе и слабости и придружимо се оплемењујућем духу православне вере и њеним божанским друштвеним и моралним вредностима. Ово је добро проверен и вековима успешно примењен начин за решавање личних и међуљудских конфликата, за смањење раширене агресије, за превазилажење националних и институционалних подела. Хришћански морал је најмоћнија баријера против разарајућег утицаја растућих деструктивних зависности, материјализма, конзумеризма, разврата, похлепе, насиља и злочина. Стога Бугарска Православна Црква – Бугарска Патријаршија већ три деценије позива наше јавне лидере да покажу патриотску одлучност, државничку и политичку вољу за враћање веронауке у део обавезних шк0лских предмета. На овај начин ученици ће моћи успешно да изграде одржив поглед на свет вере у Бога, љубави према људима, миротворства, милосрђа, труда, а такође и осећаја националне припадности на основу јеванђељског учења Христовог.
Свети Синод у периоду транзиције активно помаже држави својим концептом веронауке, предвиђајући обавезну наставу и факултативност у оквиру предмета „Религија“, како би се водило рачуна о правима и интересима свих родитеља и њихове деце. Од 2020. до 2023. године Синод је израдио и нове, модерне уџбенике на тему „Религија – хришћанство – православље“ за све ученике од 1. до 12. разреда, који су добили одобрење Министарства просвете и културе. Вођена својим хиљадугодишњим искуством у изузетној васпитној моћи православног хришћанства, наша Црква не престаје да истиче велики значај духовног и моралног васпитања деце од малих ногу – у породици, у цркви, у вртићу, у школи. Наша света Црква то чини из љубави према свом народу, из бриге за млађе генерације и из саосећања за искушења и проблеме савременог човека. У вези са великим незадовољством јавности због честих случајева насиља у Бугарској, позивамо надлежне институције да спроведу правовремене и одлучне реформе, али не само у вези са Кривичним закоником или Законом о заштити од насиља у породици, већ у сфери целокупног законодавства, као што је заштита и подршка породице, образовање и раст деце у здравој породичној заједници и у подстицајном образовном окружењу. Предузете законодавне промене треба да имају не само казнени, већ пре свега едукативни и превентивни ефекат. Друштво у којем је казна водећи принцип борбе против криминала и агресије нема будућност и осуђено је на пропаст. Напротив, будућност има такво друштво у коме су духовно и морално васпитање, образовање и култура приоритет државне политике и користе се као оруђе за заштиту националног идентитета и безбедности, као и за добробит целог народ. Статус предмета „Религија“ у нашем образовном систему и стање савременог бугарског друштва су директно и природно повезани. Породица је прва васпитна средина за дете, али васпитни процес се наставља и мора се наставити у школи, у Цркви, у друштву. За формирање људске личности важан је не само њен физички и интелектуални развој, већ пре свега духовно и морално усавршавање. Овом последњем мора се без одлагања посветити посебна пажња обнављањем верског и моралног васпитања за сву децу и ученике, ако желимо да се у нашој отаџбини смање и пресахну случајеви нељудске суровости и бруталног злочина. Нема другог предмета у школи који је у стању да то постигне. До 1947. године предмет „Закон Божји” или „Религија” посебно је повољно утицао на вредносно формирање наших деда и родитеља, који је био обавезан и био на првом месту у њиховим наставним плановима и програмима. После 1997. и предмет „Религија” је доказао свој благотворан утицај на ученике и одељења која га уче. У том контексту, парадоксално је да још увек није део обавезног наставног плана и програма. Штавише, у већини европских земаља верска настава је обавезна и конфесионална. Боли нас што се сукоби у нашем друштву заоштравају, а бол жртава насиља још више. Међутим, то је природна последица недостатка циљаног духовног и моралног васпитања и наставе у матичној школи. Значајан део наше младости је збуњен, нема сврху и смисао живота, доживљава све већу моралну деградацију. Ове трагичне резултате предвидео је блажене успомене Митрополит неврокопски Борис још 1928. године, када је написао своје запажено дело „Криза у нашој школи“. У њему он пророчки наглашава да ће, ако се дозволи да негирање религије доминира бугарским образовањем, наше друштво и држава пожњети катастрофалне последице у наредним деценијама. Управо то се дешавало у време атеистичког режима, дешава се и дан-данас и сви смо томе сведоци. Митрополит Борис алармантно упозорава да су неки дрски људи у нашој земљи желели да стану изнад добра и зла и покушали да преиспитају вредности. У вези са свим наведеним, ми, чланови Светог Синода Бугарске Православне Цркве – Бугарске Патријаршије, одговорно изјављујемо да када се „избрише разлика између добра и зла, истине и лажи, љубави и мржње, правде и неправде, врлине и порока, части и нечасти” долази до личне и опште друштвене кризе, која се може превазићи само поновним откривањем и применом хришћанских врлина. Позивамо наше властодршце и читаво наше друштво да се удруже у борби против агресије и моралне деградације и да се предмет „Религија – Православље” уведе у део обавезних школских часова за оне ученике чији родитељи желе да га деца уче, тј. да можемо имати свој нови препород, да опстане Бугарска и опстане бугарски народ!
Извор: Бугарска Патријаршија
