Јеромонах Григорије Светогорац: Души певање особито годи
И пева се први антифон [по Служебнику: односно први изобразитељни псалм] који прати припев: Молитвама Богородице, Спасе, спаси нас. [по Служебнику: Слава и сада: Благосиљај душо моја Господа, и све што је у мени свето има његово! Благословен јеси Господе]
Певање је један од три начина нашег обраћања Господу: појемо свештене тропаре и химне, читамо молитве и мелодично произносимо прозбе и свештена чтења.
Певање посебно помаже када се боримо да остваримо општење са Христом: „Ништа толико не узвисује душу… и ништа јој толико не помаже да духовно живи и занемари старање за житејске ствари, као складна мелодија и ритмична божанска химна… од духовног појања происходи велики добитак, велика корист, обилно освећење и оне тако могу постати темељ свеукупног духовног живота, будући да речи химни очишћују душу и да Свети Дух одмах улази у душу онога ко их поје“ (свештени Златоуст). „Онај ко поје чисто (то јест с пуном пажњом), освећује своју душу и постаје храм Светога Духа.“
Да би душа појући привукла благодат Светога Духа, није довољно да је мелодија у складу са канонима, него је потребно да је усаглашена са псалмопојањем анђела. У црквеном појању „било да је човек стар, млад, да има ружан глас, или потпуно без слуха и смисла за ритам, не може му се због тога судити. Јер од њега се тражи будна душа, ум који бди, скрушено срце, здрава помисао, чиста савест“ (свештени Златоус). Песмопојте Господу преподобни Његови (Пс. 29,5), упућује пророк Давид. „Богу могу да поју сви они који узносе псалмопојање чиста срца и сви они који су преподобни и чувају заповести Божије, јер прате духовни склад како приличи“ (Св. Василије Велики).
Можемо без престанка да славословимо Бога: „Душа је одличан музичар, одличан свирач. Музички инструмент јој је тело које јој служи као китара, аулос и лира… А Бог, желећи да те поучи како да Га увек појањем прослављаш и славословиш, сјединио је у трајно јединство инструмент и свирача“, то јест тело и душу.
У православној Цркви у богослужењу не користимо музичке инструменте. Сваки верник је Богом створен музички инструмент, а уједно и музичар. Ако музичар (душа) одржава свој инструмент (тело) чистим и правилно га користи, заједно Творцу узносе богоугодно славословље. Јер свештену химну „рађа благочестивост душе, храни је чиста савест и [такву] је прима Бог на небесима“ (свештени Златоуст).
Појање у црквеном богослужењу је по правилу антифоно, то јест хорови поју наизменично. Богоносни Игнатије је први увео антифоно појање у цркви у Антиохији, када „је имао виђење како анђели антифоно прослављају Свету Тројицу“ (александријски епископ Георгије). Као и свети Анђели, тако је и човек саздан да би прослављао Бога. Створен је да би појао антифоно [то јест наизменично] са анђелима. Према богослову Григорију, човек је „створење које наизменично са анђелима псалмопоје“. Анђели са једне, а људи са друге стране образују два хора како би без престанка химнама прослављали свога Творца.
Јеромонах Григорије Светогорац
