Јеванђеље о милостивом Самарјанину (Лк 10, 25- 37) јесте једна од парабола које се јављају са циљем да прикажу универзалне поруке- поруке о врлинама које је потребно да имамо у животу. Применљива је међу свим људима, јер говори о једном човеку, о Самарјанину, који је добар према свакоме ко год то био.
Добар је, јер у сваком човеку види Божји лик, који је уткан у свакоме од нас, рекао је ђакон Александар Панић, тумачећи јеванђељски одломак, који говори о људској доброти и као такав једнако је пријемчив свим људима, без обзира на њихову религијску (не)припадност, националност, место рођења и живљења итд.
Оваквих прича има и у другим религијама, али оно што је ново и што православљу даје живот јесте живи Бог, Који се оваплотио и дао нам могућност да се сјединимо са Њим кроз врлински живот и у Светој тајни причешћа и, најважније, дао нам је васкрсење да њиме победимо грех и превазиђемо смрт. Поимање ближњег у старозаветно доба односило се на некога ко живи у близини или човека који је поред нас у сваком тренутк. Такође, ближњим су се сматрали људи из истог народа, племена и породице. Али, из овог одломка сазнајемо да се открива нови начин дефинисања ближњег- по милосрђима које чинимо, објаснио је ђакон Александар Панић.
Извор: Радио Источник
