Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је у навечерје празника Воздвижења часног и животворног Крста Господњег, свечано празнично бденије са чином изношења часног Крста у Цетињском манастиру. Саслуживало му је свештенство цетињског архијерејског намјесништва и свештеномонаштво Цетињског манастира.
По окончању бденија сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит, који је, честитајући Крстовдан, велики празник са изузетно лијепим службама, нагласио да је предвиђено да ова служба буде свеноћно бденије, тамо гдје има довољно појаца, свештенослужитеља и народа Божијег и обично се врши у саборним храмовима, а гдје нема, она се поједностављује, као и остале службе на Крстовдан.
Говорећи о карактеристикама богослужења уочи празника Воздвижења часног и животворног Крста Христовога, Владика Јоаникије је казао да се један дио ове службе, који називамо сотница, са благосиљањем часним Крстом, служи само једном годишње и то баш на овај празник.
“За овај празник су везана наша сјећања од оног страшног момента Христовога распећа на Голготи, гдје је Он издахнуо на Крсту и својом крвљу живоносном покропио крсно знамење и учинио га светим. Оно јесте постало знамење Његовога распећа, али и знамење Његовога васкрсења. Крст Господњи и знак крста који чинимо је ознака наше Свете православне вјере. Вјере у распеће Христово и у Његово и наше васкрсење”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.
Подсјетио је да се на овај празник сјећамо и онога што је записано у хришћанској историји од апостола Павла, који је величао Крст Господњи и страдања Христова, па до Светога цара Константина, коме се јавио Крст са неба и укријепио га у одлучујућем моменту његовога живота и царевања, да побиједи силом Крста свога непријатеља Максенција и војску његову. Посебно за овај празник је везано наше сјећање када је Света царица Јелена, касније, послије јављања Крста Христовога са неба цару Константину, нашла часни Крст Христов, који је био затрпан близу Голготе, јер су незнабожци и непријатељи хтјели да га сакрију, али он је засијао из земље. Када је Света царица Јелена нашла Крст Господњи, Патријарх јерусалимски Макарије благословио је њиме све четири стране свијета и од тада па до данас се врши ова сотница – благосиљање Крстом Христовим на све четири стране свијета.
“Крст Христов, као што рекосмо, знак је наше свете вјере, знак Христовога распећа ради нас и нашега спасења, гдје је узео све наше гријехе и ослободио нас од наших гријехова својом живоносном и животворном крвљу на Крсту проливеном. Али Крст је постао и знак васкрсења и он је извор снаге, извор духа, извор духовне силе, извор наше свете вјере, зато што нас везује непосредно за Христа Господа и за Његово дјело спасења. Од Њега извире здравље и душе и тијела, и Крст Христов и сила његова, чини нас способним да живимо по вјери, да творимо заповијести Божије. Сила Крста нас укрепљује да љубимо Бога и да љубимо ближње своје”, поручио је Владика.
Крст је истовремено и образ љубави Божији јер, како је нагласио, из Христове жртве извире Његова љубав, која је потврђена жртвом. Његова жртва и Божанска љубав су исто јер љубав која није спремна да се жртвује није заправо права и пуна љубав.
“Христова љубав је савршена љубав, а ми хришћани који се Богу молимо и Христу и Његовоме Крсту клањамо, дотичемо се и Његове љубави. Односно Његова љубав нас осјењује и чини нас способним да идемо путем Божијим, да будемо прави, истински хришћани и да творимо Божије заповијести, а највећа заповијест је заповијест о љубави. Свима на здравље и на спасење да буде овај велики, преславни и заиста један од најузвишенијих празника у току године и ова света служба”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
