Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, на празник Воздвижења Часног Крста Господњег Свету службу Божију у Цетињском манастиру.
Саслуживало му је цетињско свештенство и свештеномонаштво.
У архипастирској бесједи Владика је рекао да су Јеврејо од Пилата тражили да Христа разапне, а не да га они каменују, иако је каменовање била јеврејска а распеће римска казна предвиђена за робове.
“То су урадили из два разлога: што распеће значи мучење, јер након каменовања смрт наступи брзо, и што је распеће значило највеће понижење за човјека. Међутим, они догађаји, чак и из људске историје, који имају дубље значење не гледају се само по спољашњости него се гледају по њиховој духовној садржини”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Објаснио је да је Господ, будући да је спасио род људски својим крсним страдањем, овај догађај испунио својом Божанском садржином.
“И треба глеедати, не само на оно што је спољашње и што је по људским мјерилима него што је по Божанским мјерилима када се ради о Божјим дјелима. А Он је примио наше понижење и сишао до крајњих дубина нашега људскога понижења и примио смрт да би нас ослободио од смрти, да би нас ослободио од понижења и биједе у коју смо упали због гријеха, да би и то оружје смрти и понижења, крсно знамење, претворио у оружје славе и побједе. Христос је већ на крсту побиједио смрт”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Подсјетио је да пјевамо да Христос смрћу смрт побиједи.
“И то се показало приликом Његовог распећа, када су многи васкрснули у том моменту. И догодила су се знамења и на небу и на земљи. Његова смрт је потресла цијелу васељену, цијелу творевину, а камо ли да не потресе и срца људска. Али их је потресла на такав начин да се људска срца препороде; не да остану у ужасу и у страху од смрти, него да се ослободе од смртнога страха, да се очисте људске савјести, да се препороди људска природа. И наравно, Његово дјело спасења које је на крсту извршио, оно добија свој врхунац у васкрсењу Његовом”, рекао је он.
Нагласио је да је крсно знамење знак страдања Христових, али и знамење Његове славе.
“И знамење Његовога Васкрсења. И Црква са благодарношћу пјева стихове пророка Давида, који указује на крсно знамење: Дао си знамење онима који се Тебе боје, Господе. А тознамење није само, просто, неки знак, него знамење у коме је сила, знамење у коме је сво дејство Божијих дјела за нас извршених, која нјесу остала у некој далекој прошлости него имају вјечно дејство. И ми, када се клањамо крсту Христовоме, сада послије толико година на исти начин се клањамо као и Пресвета Богородица и Свети Јован Богослов, а посебно после проналаска крста Христовога клањамо се као Свети цар Константин и његова мајка Јелена”, објаснио је Митрополит Јоаникије.
