Јеромонах Григорије светогорац: Сећање на Царство Христово
На Тајној Вечери Христос је рекао: Од сада нећу пити oвогa рода виноградскога до онога дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мојега (Мт. 26,29). Према томе, божанствена Литургија, која је предукус Вечере у Царству, сједињује Тајну Вечеру са Царством Божијим. У временском периоду између Тајне Вечере и будућег Царства свештенодејствује се божанствена Литургија, то јест животоносни спомен Вечере и свега што се нас ради збило и самога Царства.
На божанственој Литургији будућност доживљавамо као садашњост. Светотајински се сећамо онога што се збило и онога што се још није остварило и све то називамо збивањима: Сећајући се… свега што се… збило: крста, Гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седења са десне стране, и другог и славног доласка, приносимо евхаристијску Жртву.
Кроз божанствену Литургију проничемо у друго време које се не мери познатим мерилима: прошлост, садашњост, будућност. Будућност (то јест Царство које ће доћи), обасјавајући прошлост, дарива нам блиставо осветљену садашњост. Тако, на божанственој Литургији, прво и последње, почетак и крај, Алфа и Омега, једновремено су садашњост: „Онај будући живот на неки начин се излио у овај садашњи живот и помешао се са њим“ (Свети Никола Кавасила). Чекамо васкрсење мртвих и већ живимо на небесима: „Ова Тајна земљу преображава у небеса.“
Јеромонах Григорије светогорац
