Говор на почетку путовања са похвалама за спољну политику Монголије и однос према нуклеарном оружју. - Позив на дијалог, заштиту основних права и акцију против корупције.
Током свог путовања у Монголију папа Фрања је жустрим речима позвао на мир. У свом првом обраћању у земљи у сендвичу између Русије и Кине, он је у суботу ујутро 2.9.2023. рекао: „Нека се растуре тамни облаци рата, нека буду збрисани чврстом вољом универзалног братства“. Земљу разара превише сукоба. Папа је позвао на поштовање међународних закона и на дијалог и захтевао основна права за све људе. „Настојимо заједно да изградимо будућност мира“, рекао је он током састанка са функционерима владе, цивилног друштва и дипломатског кора у свечаној сали Државне палате.
Папа Фрања је похвалио негативан став Монголије према нуклеарном оружју, њену мирољубиву спољну политику, укидање смртне казне, као и њен положај у светској политици. Дипломатске везе ове земље, активно чланство у Уједињеним нацијама и посвећеност људским правима и миру дали су Монголији „значајну улогу у срцу великог азијског континента и на међународној сцени“.
Папа је искористио слику гера - мобилног пребивалишта номада у Монголији - да илуструје "вредну везу између традиције и модерности". Од антике до данас монголски народ је знао како да сачува своје корене, нагласио је папа Фрања, али је пре свега одао признање „отварању за велике глобалне изазове развоја и демократије” које се дешавало последњих деценија.
Вера против корупције
Предстојтељ Римокатоличке цркве је говорио и о слободи вероисповести садржаној у монголском Уставу. Земља је превазишла некада доминантну антирелигијску „атеистичку идеологију без крвопролића“ и препознала потенцијал верских заједница за опште добро и савладавање изазова као што је заштита климе. Религије, где се враћају свом изворном духовном наслеђу уместо да залутају у секташка лутања, могу бити „поуздани стубови у изградњи здравих и напредних друштава“.
Имајући у види садашње преговоро о билатералном споразуму између Монголије и Свете столице, папа Фрања је изразио наду да ће „захваљујући далековидном законодавству, локални католици увек моћи без тешкоћа да дају свој људски и духовни допринос Монголији за добро овога народа“. Колико год да је католичка заједница у Монголији мала и неупадљива, својом посвећеношћу правди, миру и друштвеној хармонији, она је ангажована на „просперитету земље“ и доприноси „култури солидарности, поштовања свих и међурелигијског дијалога“.
Председник Монголије: Заједничка брига
Председник Монголије Учнагин Чирелсилх се у свом говору осврнуо и на историју односа Монголије и Свете столице, „која сеже до времена Великог монголског царства које је основао Џингис-кан“. Принципи поштовања интелектуалне слободе и веровања су „наслеђени од Монгола и уписани у Устав Монголије“, нагласио је председник државе.
Људи такође деле искрену бригу о „Мајци Земљи“ са папом Фрањом: благо које су Монголи „чували и чувају“ од давнина како би га пренели наредним генерацијама. Стога ће „Монголија такође стати уз Свету столицу да заштити нашу животну средину, храну и безбедност, који су основа човечанства и одрживог развоја“, обећао је он.
Историјска папска посета
Фрања је први папа који је посетио Монголију и остаће овде до следећег понедељка. У најређе насељеној земљи на земљи поглавар ове Цркве жели да ојача посебно католичку заједницу. Он је говор одржао у суботу ујутро након званичне церемоније дочека у главном граду и церемонијалне посете председнику Чирелсилху. За суботу су предвиђени и састанци са председником Парламента и премијерком. У катедрали у Улан Батору папа жели да се још једном обрати бискупима, свештеницима, мисионарима и министрима.
Предстојатељ Римокатоличке цркве слетео је у Монголију у петак 1. септембра 2023. Врхунац путовања је међурелигијски сусрет у недељу, на који се очекује и свештеник руске православне заједнице у Улан Батору. Папа ће такође служити мису и осветити друштвени центар пре свог одласка у понедељак. Већина од приближно 3,4 милиона становника у бившој социјалистичкој држави јесу будисти; шаманизам је такође широко распрострањен. Само око 1.400 лица припада Римокатоличкој цркви.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at