Председник Ердоган, православни патријарх Вартоломеј и ватикански „екуменски министар“ Кох на прослави у сиријској православној цркви светог Јефрема у Цариграду.
У Турској је освећена прва нова хришћанска црква од оснивања републике 1923. године. Председник Реџеп Тајип Ердоган и многи највиши представници хришћанских Цркава учествовали су у недељу 8.10.2023. у свечаности у сиријској православној цркви светог Јефрема у Цариграду, преноси лист „Хуријет”. Сиријски православни митрополит цариградски Мор Филуксинос Јусуф Цетин могао је да угости, између осталих, православног васељенског патријарха Вартоломеја, ватиканског „екуменског министра“ кардинала Курта Коха и јерменског православног патријарха цариградског Масаљана. Председник Асирске фондације у Цариграду Саит Сусин говорио је о „историјском дану“.
Последњих деценија хришћанској мањини у Турској дозвољено је да обнавља своје цркве; међутим, изградња нове цркве дуго није била одобрена од стране државе. Нова црква пружа простор за око 750 људи. Поред самог ентеријера цркве, постоје два горња спрата са просторијама за састанке које се могу користити после богослужења, крштења или венчања, као и подземни паркинг са паркинг местима. Ердоган је лично положио камен темељац за нову зграду 2019. Освећење је требало да буде одржано средином фебруара, али је одложено због разорног земљотреса у југоисточној Турској и северној Сирији 6. фебруара.
Подаци о броју сиријских православних хришћана у Цариграду крећу се између 12.000 и 17.000. Сиријска православна црква има цркву изграђену у 19. веку са друштвеним центром у округу Тарлабаси у Бејоглу у Цариграду, али је одавно постала премала. Градска управа Истанбула је 2009. године почела да тражи земљиште за сиријску православну цркву по налогу тадашњег премијера Ердогана. Турска влада је 2015. објавила план за нову грађевину, али је тада одложено неколико година.
Имање на којем се од 2019. године подиже нова црква завештао је Католичкој цркви 1868. године један парохијанин и делом је коришћено као гробље. На том месту постоји и мала капела на католичком гробљу. Године 1950. године то подручје је конфисковала турска држава и оно је прешло у општинско власништво, а гробље је затворено.
Пре око годину дана председавајући Аустријске бискупске конференције, надбискуп Франц Лакнер, обишао је тада скоро завршену црквену грађевину заједно са бечким грчким православним митрополитом Арсенијем (Кардамакисом) и делегацијом фондације Про Оријенте. Аустријску групу срдачно је дочекао сиријски православни митрополит Мор Филуксинос Јусуф Цетин. Он је на скупу истакао да је црква отворена за све хришћане. Сиријска црква такође жели да покуша да сачува католичко гробље.
Сиријска црква није призната
Турски устав је званично секуларан од оснивања државе од стране Кемала Ататурка. Међутим, верске мањине изван сунитског ислама стално трпе дискриминацију. Турска држава званично признаје само Грчку православну цркву, Јермене и јудаизам као верске мањине, којима даје - иако само ограничена - права као што су њихове сопствене школе. Сиријска православна црква, као и Католичка и друге цркве, нису признате као мањине због контроверзног тумачења Лозанског мировног споразума из 1923. године.
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
