Празник Св. Стефана и Јелене – Јелисавете (Штиљановић) торжествено је прослављен данас, 17. октобра, у Цркви Светог апостола Томе у Бечићима, у којој се налази дио моштију овога паштровског и сремског кнеза који је управљао српским народом у тешким временима непостојања српске државне самосталности.
Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва у молитвеном присуству вјерника.
Након што је на крају Свете службе Божије благосиљао славске приносе и пререзао славски колач, Митрополит Јоаникије је честитао празник и подсјетио сабрани народ на житије благовјерног кнеза паштровског и свесрпског Стефана Штиљановића.
У архипастирској бесједи је казао да када идемо на ходочашће у Свету земљу гледамо да посјетимо сва мјеста по којима је Господ Исус Христос ишао, да се поклонимо на сваком мјесту које је везано за дјела Божија и за наше спасење. Прије свега идемо да се поклонимо Гробу Христовом, Голготи Његовој, али исто тако идемо и у Витлејем, Јордан, Капернаум, на сва мјеста која су везана за живот Господа нашега Исуса Христа. То нам је на велику духовну корист, јер су та света мјеста једном за свагда освећена, осјенила их је Божија благодат и посјећујући их улазимо у тајну спасења рода људскога коју је извршио Господ Исус Христос – тајну Његовог живота, Његовога дјела.
“Али видите како то бива, да се не посјећују само мјеста која су везана за овоземаљски живот Спаситеља и Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, него се посјећују и мјеста Његових светих, којима је Он дао благодат и милост, истину и љубав те су ишли стазама Његовим. Многи од њих нису ишли Његовим стазама по Израелу, по Палестини, него су ишли Његовим путевима, носили Крст Његов и служили Њему тамо гдје их је Господ послао. Па као што је Господ Исус Христос својим путевима и својим дјелом обиљежио Палестину, тако је заправо обиљежио и путеве, мјеста Његових светих, тамо гдје се проповиједало Име Његово”, казао је Владика и нагласио да ако је ико у роду нашем, а има их доста, ишао путевима Христовим, носећи Његов Крст и свједочећи Име Његово, проповједајући спасење рода људскога, то је Свети праведни деспот Стефан Штиљановић, који је родом из Паштровића.
Свети Стефан (Штиљановић) је због разних прилика и неприлика прешао у Срем.
“Иако је ово мјесто његовога рођења, Свети деспот Стефан Штиљановић, родом Паштровић, се много више помиње са љубављу и радошћу по Срему, Барањи, Славонији све до Мађарске. Живио је у времену страшних ломова, превирања. Ми мислимо да ако има много проблема, да тада и немамо прилике да живимо како треба, него се некако сналазимо и мучимо. Да то и није прави живот када имамо страдања, када су ратови, несреће, невоље, подјеле… Тога има у историји увијек и биће док је свијета и вијека, али онај који иде путем Господњим сваку неприлику и препреку савлађује у Име Христово и уз помоћ Његове силе и благодати и свака препрека показује се као нова прилика да он посвједочи вјеру и на истинити, конкретан начин Јеванђеље Христово својим животом, а онда и својим ријечима”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Многа дјела се помињу Светога деспота Стефана као великог истинског слуге Божијег, великог утјешитеља свога српског рода у времену коме је живио. Многе је цркве подигао, многа доброчинства учинио, али се понајвише помиње када је отворио у вријеме глади своје ризнице и подијелио жито народу, говорећи да даје на зајам само да би народ преживио, а онда када је све прошло свима те дугове опростио и разрешио.
“То његово дјело није само за себе, него је оно у низу његових дјела, али је засвијетлило таквом љубављу и жртвом, да се и до дан данас помиње. А свијетла су сва његова дјела. Он видјећи толику муку народну, ријешио је да на сваки начин помогне своме народу не само да преживи, него да му да замаха и радости да он ствара и да се даље бори, да тај народ види да у таквим људима увијек има свој ослонац. Није то Свети Стефан радио због своје славе, него због Христа Господа, који је ослонац свима нама, јер је добро знао да ту службу коју је вршио, на коју га је Бог призвао као Деспота српскога, да му је то од Бога позив да помогне своме народу, гдје год може и како може”, поручио је Владика.
Нагласио је да иако су важна и дјела која се виде, као изградња цркава и манастира, исто тако су важна и дјела која се не виде. Радујемо се дјелима која видимо, а Бог се, истакао је, радује још више оним дјелима која људске очи не виде: ако се молимо једни за друге, ако чинимо добро да нико не види, не ради своје славе него ради Имена Господњега и славе Његове. А тако је, по његовим ријечима, управо живио Свети Стефан.
Подсјетивши да је Свети Стефан живио у најтежим временима ратова, мука, страдања, ломова, борећи се против насиља турског, Владика је истакао да он понајвише личи својим животом на Светог Јована Владимира и Светога кнеза Лазара.
“Врло интересантно да и њихове супруге, све три, су исто тако биле свете. Своје мужеве су у свему подржавале, никад се не истичући испред њих, али врло је могуће да су давале велику духовну подршку и представљале снагу својим мужевима јер велика је снага и сила у овоме свијету кад се два човјека слажу и кад су једномислени, а понајвише се то види у браку када су муж и жена сложни и онда за ту породицу нема страха и нема препрека, она ће побиједити све”, поручио је Владика.
Указујући на проблем данашњих породица, гдје се због малих проблема бракови разводе, те да супружници не улажу довољно напора и воље да сачувају брак и породицу, Митрополит је навео ове примјере светих Божјих угодника који су живјели у браку и у овоме свијету и носили муке овога свијета, па су се посветили, што показује да светост није резервисана само за испоснике, пустињаке, већ је свето и једно и друго ако се иде путем Господњим.
“Свети Стефан, иако је живио у свијету и браку, ишао је Христовим путем, није се везивао за овај свијет, него је све радио за славу Божију и зато се и прославио, зато га је Бог прославио и објавио његов чудотворени гроб и мошти. Хвала Богу, блаженопочивши Митрополит је донио овдје честице моштију Светог Стефана ради освећења народа који живи у његовом завичају и свих оних приступају овоме светом храму. Нека буде свима срећна и благословена слава Светог Стефана и Свете Јелисавете и Бог да благослови све вас који се укључујете у живот овога храма, ове парохије, нарочито нашега оца проту Петра Церовића, који вас окупља и који овдје свједочи Јеванђеље Христово на најбољи могући начин заједно са вама”, казао је на крају Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Посилје Свете литургије заједничарење је настављено уз празничну трпезу љубави.
