У Петропавлов Манастир долазимо 2000-те године. У близини њега налази се Основна школа „Вук Караџић“, у којој смо по благослову Владике Григорија почеле предавати веронауку. Ми смо имали једну специфичну околност када је православна веронаука у питању. Та околност била је у томе што је школа била близу Манастира и све оно што би деца научила на веронауци добијало је своју пуноћу у Манастиру у који су деца готово свакодневно долазила.
Настојале смо да не оптеретимо децу градивом, већ да час буде осмишљен тако да сви учествују, и да на тај начин разјаснимо све њихове недоумице. Часови су били кретивни, а деца су увек имала доста интересантних, али и озбиљних питања. Заједно смо се васпитавали, не само у верском погледу, него смо се трудили и на изграђивању Лика Божијег у нама. Кроз веронауку откривали смо тананост и лепоту дечије душе.
Трудиле смо се да се веронаука не заврши само у учионици у току 45 минута, већ да та деца живо учествују у црквеним догађајима. Временом организујемо хор, ликовну секцију, старије девојчице уче вез и праве колаче, а дечацима организујемо турнир у фудбалу, на који је долазио и наш Владика Атанасије, и радо би им се придруживао у игри. Све више деце долази у Петропавлов Манастир, и он постаје њихова кућа. Увек су били спремни да помогну, учествују у припремама за Манастирску славу, Божић, Васкрс, беру са нама грожђе, и помажу у свему што могу.
Деца долазе на Литургије, а често и на вечерње службе, посебно у Страсној седмици (Велики Четвртак и Петак). Са њима постајемо као једна породица, и оно што нам је било најбитније јесте да постану добри људи, хришћани, који ће бити спремни свакоме да помогну и да на делу покажу оно што су научили на веронауци. Многи од њих су данас породични људи, који су се венчали у Петропавловом Манастиру, а касније крстили своју децу, и са њима наставили да долазе на Литургију. Често се у разговору сетимо лепих дружења, или неких лапсуса са часова, и лепо се насмејемо. Мислимо и верујемо да можемо добити добру оцену из веронауке, за заједнички труд и љубав коју смо изградили у суживоту једни са Другима.
Сестра Теодосија
