Сваке године обележавамо неку значајну годишњицу, а често и више њих у току једне године. Ове године, поред других годишњица, обележавамо – штавише, прослављамо – седамдесети рођендан популарног, а писцу ових редова и омиљеног, дневног листа Вечерње новости.
То је скроман и непретенциозан наслов који понеком може да делује и као порука: не располажемо ми неким нарочитим новостима кад већ наше новости предвиђају вечерње часове за упознавање с њима; ваљда важне новости желимо да сазнамо већ изјутра. Али овај наслов је варка, не знам да ли случајна или намерна: тврдим, напротив, да мало који читалац чека вече да би прочитао – или, у евентуалном недостатку времена, бар прелистао – Вечерње новости. Зато здрав духовни инстинкт показују, рекао бих, они читаоци који ове новине називају скраћено – просто Новости. Појам новости, дат већ у наслову, није, међутим, варка већ суштаствена самоидентификација листа.
То је порука да он, пре свега, представља средство јавног извештавања, информативно гласило или, најкраће речено, медиј, чији је задатак и сврха излажења да верно и истинољубиво, а самим тим и истинито у границама људских могућности и способности за сведочење истине, прати и саопштава збивања и процесе у нашем, српском друштву и у свету уопште. Притом не треба сметнути с ума да је у савременом свету, а нарочито у оном његовом делу који је био носилац и бранилац слободе мисли и слободе штампе, то јест медијских слобода уопште, у међувремену успостављен такав медијски режим и систем какав је, mutatis mutandis, био онај совјетски или пак Гебелсов, а у одређеном степену и издању га је, може бити, и превазишао.
Слободна мисао, слободна штампа, слободни медији уопште – све је то укинуто и забрањено, а наместо тога уведена је свеопшта контрола и беспоштедна цензура; државни органи, а још чешће разни наднационални, глобални центри моћи, као и медијски могули међу власницима новина, телевизија и сајбер-простора, воде, методом теледириговања, по потреби и директног издавања наредби, уређивачку политику и диктирају новинске и немедијске садржаје. (Кад бих стао наводити примере, морао бих написати читаву књигу.) Укратко, стварност и чињенице не играју више никакву улогу него се маштовито, најчешће са демонском луцидношћу, фабрикују и пласирају јавности.
Информацију је засенила – умало не рекох: заменила – дезинформација. Уместо изношења и одговорног тумачења чињеница на делу је пропаганда, све учесталије огољена, неприкривена, понижавајућа за иоле мислеће људско биће. Џорџ Орвел се показује као својеврсни пророк модерног и постмодерног доба: лаж је једина истина коју једнаким и равноправним словесним животињама на свечовечанској животињској фарми нуде оне једнакије и равноправније међу њима.
Громогласно, заглушујуће, одјекује нечујни ратни поклич врлога новога света: доле истина, живела постистина! А ако је тако у великом свету, шта нам ваља очекивати међу нама, јаднијем Србљима, припадницима малобројног (не малог) народа, изложеног небивалим притисцима, претњама и уценама тога “света”? Нема се шта крити, и то иза рођених прстију: наше новинарство и наш мали медијски простор верни су одраз новинарства и укупне медијске сфере у свету. Али и у мрклом мраку, а још више у зони сумрака, да се видети или макар назрети светлост, јача или слабија. Све речено јесте повод за ово што ћу, без увијања и пренемагања, али и без ласкања и било какве задње мисли, казати, искључиво као лични став и увид: наш седамдесетогодишњи јубилар и свечар, Новости, није жижак који тиња ни слабашна свећица на ветру него јарко и јако светило у дому нашег новинарства, где, то треба часно признати, поред мрачних и сумрачних углова, постоје и други, више или мање осветљени углови. Уредништво и сарадници Новости улажу напоре да буду сведоци истине, извештачи о чињеницама и догађајима, а не пуки извођачи радова, односно пропагандисти који следе инструкције споља или изнутра, одозго или пак здесна и слева.
Наравно, било је – срећом, већ поодавно нема – и промашаја, искакања појединих новинара (али индивидуалних, не по директиви главног и одговорног уредника, поготову не откад Новости уређује мој драги и верни пријатељ Милорад Вучелић), а не треба прећутати ни период детињства и пубертета Новости, који је протекао у вуненим временима титоизма, са плаћањем данка том историјском периоду.
Све у свему, руководно начело Новости можемо згуснути у поклич: живела истина, смрт постистини! Као што знамо, не постоји само информативно новинарство. Поред њега, постоји и оно интерпретативно, критичко, аналитичко, које се труди да одговорно, колико год је то могуће објективно, осмисли и предочи садржину и смисао дате информације. И на том испиту зрелости наше Новости су положиле, по моме мњењу са одличним успехом, јер чињенице и догађаје не оцењују и не вреднују са неког увозног становишта – евроунијског (неко би рекао евроунијатског), евроатлантског, натовског, западног, или, коме таква формулација боље чеше уши, такође руско-кинеског или евроазијског – него искључиво са српског становишта (да употребим термин Мила Ломпара, у међувремену општеприхваћен међу Србима и општеодбачен међу другосрбијанцима). Српско становиште, истини за вољу, не значи много – а у одсудним историјским временима какво је и наше, сада и овде, не значи ништа – уколико представља пуку глазуру, омотач или љуштуру националне или национално обојене реторике испод које, уместо садржине, зјапи празнина.
Кад је реч о Новостима, то, на сву срећу, није случај: национални и родољубиви начин казивања о догађањима у свету и код нас и приказивања њиховог значења и значаја за нас не прикрива идејну и моралну празнину него, насупрот томе, открива његово стварно духовно језгро – традиционално хришћанско виђење света и човека, у историјској и егзистенцијалној свести Српства оваплоћеног у Православљу и Светосављу као Православљу српског стила и искуства (по крилатој речи Светог Јустина Ћелијског), уз уважавање и, следствено, укључивање у наш етнос и његов етос свих оних духовних и културних вредности које су са њим компатибилне, а негују се у традицијама народа са којима вековима делимо исти животни простор. Све, наиме, што је код наших инославних и иноверних суграђана и суседа добро, лепо и истинито – наше је. И обрнуто: све што је код нас добро, лепо и истинито – желимо да буде и њихово.
Само такво узајамно прожимање води у саборност нашега друштва и васцеле свечовечанске заједнице, смртно угрожене глобалистичким свођењем човека на бројку, заједнице на безличну масу, а свеукупног човечанства на потрошни материјал за извођење човекоубиственог трансхуманистичког експеримента. Пут Светога Саве, пут који води у живот, јесте пут којим треба да иде српски народ, а са њим и његов омиљени хронограф, летописац, у току последњих деценија, Вечерње новости. Стога се усуђујем да и све читаце Новости позовем да се увек огледају у огледалу које ни људи, ни непогоде, ни духови злобе у поднебесју, не могу разбити – у лику Светога Саве, човека који је унапред, и то за вечна времена, учинио све да његов род буде слободан у Христу, самим тим и слободан у сваком смислу, слободан од Злога и од зла, слободан за сусрет са Јединим Добрим и Његовим непролазним добром. Ту одговорну слободу – оличену у јунацима вере, љубави, духа, поштења, чојства и јунаштва, заправо богољубља, братољубља и човекољубља, чије подвиге и заслуге, често неопростиво заборављене или занемарене, Новости истичу готово у сваком свом броју – сви ћемо, заједно са нашим Новостима, чувати, бранити, неговати и ширити и убудуће.
Томе се надам и то молитвено желим. Са том надом и том молитвеном жељом од срца честитам Новостима седамдесетогодишњицу излажења и благотворног сведочења у нашем невеликом, али поносном српском свету. На још многа лета, дај Боже!
Епископ бачки Иринеј
Извор: Инфо-служба СПЦ
