Јеромонах Григорије светогорац: Топлота Духа Светога
И узевши топлу воду, говори свештенику:
Благослови, владико, топлоту.
Свештеник благосиља говорећи:
Благословена топлота Светих твојих cвагдa, сада и увек и у векове векова. Амин.
А ђакон крстообразно налива у свети путир топлоту колико је доста, док свештеник говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Амин.
Пошто литург сједини свето Тело Христово и Крв, узима топлу воду (која се назива теплотом, на словенском) и сипа је у свети Путир. „Као што су тада из Његових живих божанских ребара истекле крв и водa (Јн. 19,34) пуне топлоте, тако је и сада, током овог свештеног чина, вода, која се сипа у свети путир, веома топла и тиме употпуњује символизам саме Тајне“ (Свети Герман).
Свети Никодим о томе пише: „Двојако је било чудо непорочних ребара Господњих, не само зато што су се излиле крв и eодa… него и зато што су се излиле топле и живе, будући да су ребра била жива и животворна… због ипостасног јединства са животворним Божанством. Да би се приказало то прво чудо, одређено је да се улију вино и вода у свети путир. А да би се приказало друго чудо, од почетка је одређено… да се та вода топла и врела – не хладна или млака – како би се и сам свештеник, као и други који ће се причестити, могли причестити онако топлим Телом и Крвљу, каква су тада била животворна ребара Спаситељевих… Света теплота треба да буде врела када се улива – како би се загрејао и свети Путир од ње – како показује и само њено име. Јер теплота [ζεον] значи топла, врела вода.“
Савршавајући сједињавање светог Тела и свете Крви, литург рекао: Пуноћа Духа Светога. Сада, наливајући теплоту у свети Путир, говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Све то наглашава силазак Утешитељев. „Ова вода – тиме што је вода, а истовремено садржи у себи огањ – означава Духа Светога, Који се и водом назива, и као огањ се појавио тада кад је слетео на ученике Христове“ (Свети Никола Кавасила).
Држећи у рукама свети Путир, литург држи „извор Духа“. Пружимо, дакле, своја жудна уста „дојци путира Духом испуњеног, као одојчад која сисају, како бисмо привукли благодат Светога Духа“. И „уста наша се тако испуњавају духовним огњем“ (Свети Јован Златоуст).
Јеромонах Григорије светогорац
