Преосвећени Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Епископа бачког, началствовао је 29. октобра 2023. године, у двадесет и прву недељу по Педесетници, уз саслужење Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја, на светој архијерејској Литургији у храму Светих архистратига Михаила и Гаврила у Светоархангелском манастиру у Kовиљу.
После прочитаног јеванђелског зачала, владика Дамаскин је произнео беседу у којој је истакао:
„Овде Господ кроз причу, као што је то био обичај код семитских народа да се кроз причу казивају важне истине, говори о сејачу, Господу, Који сеје семе божанске науке. Та сцена је била позната свима онима који су слушали, јер је народ тада живео већином од пољопривреде и свима је било познато да у рано пролеће излази сејач да сеје семе. Господ овде не размишља само о семену овоземаљском него размишља и говори о семену божанске науке. Оно што је исто тако важно, ова прича говори превасходно о онима који примају то семе и Господ овде разликује четири врсте људи. Реч Божја је упућена свима народима и свима људима подједнако. Нико не може да каже да је закинут, али да ли ће она бити прихваћена, то већ зависи од нас. Са друге стране, можемо да кажемо да и у различитим годинама нашега живота и од различитог духовног стања у коме се налазимо, ми примамо на другачији начин реч Божју. Када се страсти у нашем животу стишају, када већ имамо неког духовног искуства, онда и другачије примамо поуку, односно другачије схватамо и ову Господњу причу или било шта друго што прочитамо из духовне литературе. Зато се потрудимо да отворимо свој ум за реч Божју, потрудимо се да та реч Божја која дође до нашег ума, дође и до нашега срца, јер другачије је памћење ума, а другачије памћење срца. Потрудимо се да живимо по тој речи Божјој и да сведочимо нашим животом нашу веру, односно семе божанске речи које смо примили.ˮ
На крају свете Литургије, епископ Јеротеј је заблагодарио на гостољубљу и на радости данашњег евхаристијског сабрања Преосвећеном Епископу бачког г. Иринеју, Епископу мохачком г. Дамаскину и настојатељу Светоархангелске свештене обитељи протосинђелу Харитону са братијом:
„Мени је увек драго и биће ми драго до краја живота да долазим у овај свети манастир, на место свога покајања. Као што знате, поред три монашка завета која монаси дају приликом монашења, а то су сиромаштво, послушност и девственост, некада у старини је постојао и четврти завет, а он се састојао од тога да монах остане до краја свога живота на месту свога покајања. Тако и ја сваки пут када долазим у овај манастир, подсећам се својих почетака и разлога зашто сам постао монах и да је смисао и циљ монашког живота служење Богу и својим ближњима.ˮ
Извор: Епархија шабачка
