У последње време људи су постали веома радикални у својим мишљењима и ставовима. Подложни таквом радикализму, они агресивно захтевају да се људи око њих слажу са њима.
Али да ли је такво једноумље добра ствар? Окренимо се Светом писму. Како се тамо говори о једноумљу?
На пример, у Посланици Римљанима апостол Павле каже: „Бог трпљења и утјехе нека вам да исто да мислите међу собом по Христу Исусу..“ (Рим 15,5). Истовремено, у Књизи Премудрости Соломонове постоји следећи израз: „..Кад су се смијешали народи савезом лукавства...“ (ПремС 10,5). Закључак се може извући сасвим недвосмислено: ниjе свако једноумље исправна ствар.
"Једноумље према учењу Христовом“ је оно о чему говори апостол. А сада да се присетимо о којим питањима последњих година се од људи захтевало jеднодумље: ставови према пандемијама и карантину, политици и геополитици, чак и према спорту...
Према разним говорницима, једноставно морамо једном за свагда изабрати неку од страна, а замрзети супротну.
Али за хришћане може постојати само једна страна – страна Господа Исуса Христа. Све остало, ма колико се то у овом тренутку чинило важним за нецрквене људе, другоразредно је, или чак трећеразредно.
Све то подсећа на пароле новијег времена, када је народ "изузтним заносом" градио комунизам. Комунизам није изграђен, али су пароле и размишљање на бази парола остали.
"С ким сте ви?" – питају хришћане. „Ми смо са пострадалима, са угњетенима, са уплаканима, са изгладнелима, са прогањанима – без обзира на њихов положај у једној или другој пролазној земаљској сфери.
И то је нешто што верницима никако не могу да опросте. Одмах следи повик са супротних страна: „Немоjте да се сажаљевате над свима! Сажаљеваjте се cамо над овима, jер су они у праву!” И врло живописно ће нам рећи како и зашто треба да саосећамо са неким људима, а мрзимо друге. Овакво „једноумље“ и таква селективност нису за вернике.
Постоји добар израз који се приписује блж. Августину Хипонском: „У главном је јединство, у другоразредном је слобода, у свему је љубав". За нас је у сваком тренутку, међу свим искушењима, најважније јединство са Господом, љубав према Богу и ближњима, спасење душе и борба против греха. Ту међу нама треба да буде једноумље – једноумље љубави Господње.
Што се тиче световних ствари које немају директну везу са Христом, овде свако има свој избор. А ако то некога нервира, треба да се запита: можда нешто није у реду са мном, можда погрешно одређујем главне ствари, можда ми је визија помућена светом, а ум поробљен световним бригама и заборавио сам на Господа?
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
