Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 11. новембра освештао је обновљену Цркву Светог аостола Луке у Гостиљу у Зети и у њој служио Свету службу Божију, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.
Након прочитаног јеванђелског зачала бесједио је протојереј Игор Балабан, архијерејски намјесник зетски, који је нагласио да се овај обновљени Храм Светог апостола и јеванђелисте Луке освештава баш данас у суботњи дан када се сјећамо свих упокојених у Господу:
“Ваши преци изградише овај храм и утврдише око њега ово гробље. Данашње читање Светог писма нам објашњава зашто су то чинили и зашто ми то често и данас чинимо, и зашто мислимо кад немамо мјесто на гробљу да се помолимо, да то гробље не даје никакву наду. И збиља прочитасмо у Апостолу, а онда и у Јеванђељу, каже Господ Јудејима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем, ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме посла, има живот вјечни. И још каже да ће устати, да ће доћи вријеме кад ћу устати мртви из гробова и живјеће, и они који су чинили добро васкрснуће за живот, а који су чинили зло васкрснуће за суд”, бесједио је о. Игор.
Подсјетивши да Апостол жели да нам каже нешто и о онима који су умрли: да не бисте туговали као они који немају наде, прота је нагласио да ако нема наде и храма који свједочи васкрсење Христово, ове рупе на гробљу су осуда човјечанства, туга, јад, чемер и плач.
“Замислите како би била тужна, јадна и биједна судбина човјекова кад би то био крај. Скотови и звијери око нас немају ни појам о вјечноме животу, за њих није трагично што умиру, труде се само да се нахране, да наставе своју врсту… Када умре звјер и скот човјеку је жао, а замислите колика је трагедија човјека кад умре човјек или жена без наде, па онда и они који остају ако тугују без наде. Нажалост, због наших прилика друштвених, деценијама већ много људи је било тако без наде… Ми смо то добро осјетили и сви знамо и памтимо како је то живјети без наде и у шта се тај живот претвори и у шта се та смрт претвори”, истакао је протојереј Игор Балабан, додавши да се смрт претвори у јад, неизљечиву тугу.
Хришћанима је смрт ближњега такође рана која се једва или никада не зацијели, али имају наде, вјерују ријечима Господњим да ће они који су чинили добро васкрснути за живот и то је разлог, како је објаснио прота, што су наши преци, и ми то данас чинимо, градили храмове па формирали гробља око њих и усмјерили сваки гроб онако како је усмјерен наш храм на исток. Даље је објаснио да када дође последњи дан, када Христос други пут дође, то неће бити тихо као први пут, свако, и са Истока и Запада, знаће да је Господ стигао, свима ће то бити јасно, не само онима који су живи, него и нашим упокојенима.
“Зато смо их тако и орјентисали и ставили да кад устану из гробова гледају према истоку, да гледају тамо гдје сунце излази, да гледају тамо гдје ће изаћи вјечно Сунце, оно које даје нестворену свјетлост, нетварну свјетлост. Она свјетлост која ће да обасја не куће наше и нашу траву и наше биље и нас саме, него свјетлост која ће да обасја вјечни живот, која ће да нам дарује вјечни живот, а та свјетлост је Исус Христос Господ наш који нам је то обећао. Тако и ми се данас радујемо обновљењу овога светога храма, што је опет добио функцију какву треба да има и изглед какав треба да има, у циљу да показује ту нашу наду.”
Поучио је сабране да храмове украшавамо да би они били симбол наше наде, да вјерујемо у Господа нашега Исуса Христа, кога је родила Пресвета Богородица, вјерујемо да је Он посветио све Свете, који су постали Свети и Божји људи зато што су вјеровали у Њега:
“Вјерујемо у Његове ријечи да ће други пут доћи и дати нам вјечни живот и зато смо овако уредили храм, да би то симболисало нашу наду, да би кад дођемо овдје нашу наду показивали, подсјећали се сами на њу и другима је показивали. Нека би дао Господ да не тугујемо као они који немају наде, како каже нам Апостол овдје, него да се увијек сјећамо ријечи Господњих, да ће Он доћи други пут и даровати живот вјечни”, поручио је протојереј Игор Балабан.
Митрополит Јоаникије: Радују се на небесима ваши преци
На крају Свете службе Божије ријечима поуке вјернима се обратио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је рекао да је данас велика радост што је обновљен овај храм и што је Бог дао прилику да се освешта:
“Радују се на небесима ваши преци који су подизали овај храм, и сви они који су раније у њега долазили, овдје се Богу молили, па су отишли на небо у наручје Божије, и они вас благосиљају што сте се потрудили да обновите ову светињу. Показује се да није био узалудан њихов труд јер су они подизали овај храм са надом и вјером да ће користити не само њима, њиховом покољењу, него су се још више око тога трудили што ће он служити њиховоме потомству и што ће се овдје њихово потомство сабирати и освећивати, обједињавати кроз Свете тајне, обједињавати Духом Светим, да живе у братској слози и љубави.”
Када се Дух Божији настани у срцима људи, они су онда једномислени и сложни и могу да чине велика дјела, а ако је ушао дух неслоге, како је казао Владика, онда нема заједничког дјела и нема добра, нема силе и снаге. Тамо гдје је јединство, гдје се двојица или тројица сложе у име Божије, ту је и Господ са њима који даје снагу, а камоли да се сложе више људи, цијело село, крај:
“Хвала Богу имамо данас прилику захваљујући вашем труду и вашој љубави према овоме храму, да га освештамо. Ја не знам колико је ко дао, учинио, али сигуран сам да су сви гледали да раде не само за себе, него за све, за ово село, и за онога ко је радио и за онога ко није радио. Ако неко није радио даће Бог па ће радити његови потомци или ће се и он сјетити па ће се придружити. Благословен је и онај који је почео у први час и онај ко се прикључио у девети час по Јеванђељу, и онај ко се прикључио у једанаести час и онај ко се прикључио у посљедни час, и све ће Бог наградити. Таква је Божија љубав која хоће све да обједини и да загрли и све да спасе и свима да учини добро.”
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је овом приликом уручио г. Драгољубу Шановићу из Гостиља, који је веома заслужан за обнову ове светиње, архипастиску грамату, пожељевши да га Бог награди за његова добра дјела:
“Ми смо данас овако скромно, једноставно уприличили да му уручимо једно дивно признање у име Митрополије црногорско-приморске, да то буде знак благодарности за његов велики труд, са молитвом и са жељом да га Бог награди за сва његова добра дјела која је учинио у животу, и овоме храму и ближњима својим, јер он као добар хришћанин сигурно се увијек трудио да чини добро. Користим ову прилику да се захвалим и свима осталима и претходним свештеницима који су се трудили око обнове овога храма, као и новом свештенику о. Бојану Радуновићу, и свим хришћанима који имају љубав и на дјелу свједоче ту љубав према овоме светоме храму. Да би Господ примио вашу жртву и ваш труд, и да би благословио, да би вам узвратио добрим здрављем, срећом и напретком и сваким Божијим благословом, на многа и блага љета. Амин Боже дај!”
