Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије присуствовао је 24. новембра 2023. године свечаности поводом осамдесет и седам година од оснивања Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду.
Током свечаности у централном амфитеатру Ветеринарског факултета одржана је свечана додела диплома студентима основних и интегрисаних академских студија, а затим се Његова Светост Патријарх обратио декану Факултета, проф. др Милораду Мириловићу, професорима, студентима и гостима:
-Веома ми је драго што могу све да вас поздравим. У тексту заклетве коју ви студенти ветериине полажете, вероватно када завршите факултет, стоји реченица да је људско биће одговорно за хармонију између свих створења, а да је ветеринар човек који је, поред осталог, одговоран и задужен за стварање услова за коегзистенцију човека и животињског света или, боље рећи, читаве природе. У те две реченице видимо да је и онај који је писао ову заклетву био је итекако човек који је људско биће, али и читаву творевину посматрао холистички. Наиме, био свестан, види се у даљем току заклетве да ви који се учите у овој школи и стичете знања којим треба реално и конкретно да помажете животињима, да се бринете о њиховом здрављу, али и да и тај ваш примарни ангажман није нешто што се тиче искључиво и само нашег историјског и материјалистичког погледа на свет, материјалног постојања. Он у себи укључује и унутарњу, духовну димензију. Знање по себи нити је добро нити је лоше. То, пак, значи да знање по себи у својој реализацији, у својој примени, може бити и добро и лоше. Наука, у принципу, сама по себи није ни добра ни лоша, него може бити у свој употреби и добра и лоша. Какав ће исход и какви ће резултати бити зависи од унутарњег става, зависи од моралних вредности – ја бих проширио морал на духовност и рекао да зависи од погледа на свет, од система вредности, зависи од духовности. Најочигледнији могући пример који сви знамо јесте атомска енергија. Онај који је произвео, који је заправо открио, атомску енергију највероватније или готово сигурно није имао идеју да ће та енергија бити уперена не само против једног човека него, у најдубљем смислу те речи, против читавог људског рода и против читаве творевине. Та енергија итекако може бити на добро и човека, људског рода и читаве творевине.
Зато, враћајући се на ову заклетву, с обзиром да немам сумње да овде имате све услове за стицање свих потребних стручних знања, како бисте обављали свој посао и били способни да служите друштву, да служите држави, служећи себи и афиримишући себе, ја вам желим да никад не заборавите и ову, ако не много важнију, онда у сваком случају не мање важну, димнезију током стицања знања, а то је унутарње култивисање себе. То, у пуном смислу, значи светосавска просвета и светосавско просвећивање, које је основ, почетак и контекст просвећивања српског народа кроз векове.
Честитам данашњи јубилеј и желим да будете најпре истински аутентични и добри људи, а све остало што јесте, што имате, што говорите, мислите и чините, сигуран сам да ће онда бити на ползу свих, а пре свега на корист и задовољство, љубав, радост и мир вас који завршавате данас факултет, добијате дипломе и оних који су на том истом путу. Срећно и благословено! Живели, на много година!
* * *
Иако је идеја о оснивању Факултета ветеринарске медицине настала почетком двадесетог века. Ова установа је основана Решењем Министарства за образовање 1936. године под именом Ветеринарски факултет Универзитета у Београду. Тада су изабрани први професори, махом са Медицинског и Пољопривредног факултета, који су покренули наставу. Први декан факултета био је проф. др Живојин Ђорђевић. Те 1936. године уписано је укупно 149 студената, а настава је извођена у просторијама Медицинског факултета.
Прве године постојања факултета отворена су радна места за редовне професоре, ванредне професоре, доценте и асистенте. Еминентне личности заслужне за развој факултета, професори др Илија Ђуричић, др Антоније Вуковић, др Чедомир Симић, др Јован Димић, др Владета Симић и други, који су изабрани у колегијум. Петоро професора Факултета ветеринарске медицине су били чланови Српске академије наука и уметности.
Непосредно пред почетак Другог светског рата, започета је изградња садашње зграде факултета. Изградња је прекинута 1941. године, а настављена 1946. Зграда и већина клиника завршене су 1948. године.
Факултет је данас израстао у високошколску и научну организацију са три високошколска студијска програма. На Факултету се организује велики број курсева и семинара за додатно индивидуално усавршавање стручњака, доктора ветеринарске медицине.
Извор: Инфо-служба СПЦ
