Икона је свештена слика. Преко иконе, према дефиницији VII Васељенског сабора, „почаст која се одаје лику сеже до прототипа“. Другим речима, икона је нешто чиме можемо да покажемо своје поштовање и љубав према Богу или светима. Сходно томе, однос према оваквој свештеној слици такође треба да буде са благопоштовањем.
Постављање икона на аватар, слику профила веома је слично пракси у старој цркви, што је послужило као један од разлога за настанак иконоборачког покрета, када су се иконе приказивале, на пример, на хаљинама богатих племића Византијског царства. Ова употреба икона није повезана са благопоштовањем према њима, већ само, да тако кажем, са „трендом“ према њима. А недостатак поштовања при руковању светињом је већ богохуљење.
На основу наведеног, може се повући паралела између оваквих екстрема у односу на иконе у старо доба и њихове тренутне употребе на истим аватарима. Икона мора служити одређеној сврси. Она је, према врло тачној напомени неких црквених аутора, прозор у духовни свет. Икона је позвана да помогне човеку да се расположи молитви, а ако то не схватимо, ако свете иконе постављамо на аватаре или, на пример, на десктоп рачунара и скринсејвере мобилних телефона, тиме показујемо своје незнање и непоштовање према светиње.
Андреј Музолф,
ванредни професор Кијевске духовне академије
Извор: Рravlife.org
