Свети синод (Сабор) Руске православне заграничне цркве објавио је ове недеље посланицу уз Божићни пост, позивајући вернике да, с обзиром на ратова у Украјини и Светој земљи, „све [своје] силе посвете испољавању хришћанске братске љубави и пружању истин ске помоћи својим ближњима“.
„Имајмо на уму да ће, ма колико била тешка ситуација у којој хришћанин живи, ма какви тамни облаци да се над њим надвијају, он ће увек изаћи као победник над свим злима ако буде у стању, уз Божију помоћ, да одржи своју веру“, подстичу архијереји.
Синодска посланица гласи:
Радујући се братској атмосфери и плодним подухватима садашњег заседања Архијерејског сабора, одржаног у ове дане Божићног поста, благодаримо Господу на Његовој милости и у љубави поздрављамо све вас речима благослова Цркве: „Мир свима!“ Наиме, човечанство је гладно мира Христовог.
Сабравши се око Курске-Коренске иконе Богородице „Знака“, усрдно се молимо Пресветој Дјеви, „Путеводитељици“ (Одигитрији) православне дијаспоре, за пунину Руске заграничне цркве, за јединства Светог Православља, а за предмет наше главног туговања у овом тренутку —за брзо окончање братоубилачког ратовања.
Ове године обележавамо 150 година од рођења великих светила на небесима руске дијаспоре, митрополита Анастасија (Грибановског) и архиепископа Виталија (Максименка). Будући да смо се стално бавили догађањома у Светој земљи и у Кијевској Русији, сећамо се како је владика Анастасије, као начелник Руске духовне мисије у Јерусалиму, неуморно радио на јачању њеног положаја; и како се владика Виталије прославио у Волинији по свом мисионарском и друштвеном раду. Поштујући њихову свештену успомену, пружамо руку хришћанске љубави Његовом Блаженству Теофилу III, патријарху Светога града Јерусалима и све Палестине, Његовом Блаженство митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију и свеколиком броју архипастира, пастира, монаштву и верној деци Јерусалимске патријаршије и канонске Украјинске православне цркве. Са архипастирским умилењем упућујемо целив наших усрдних молитава архимандриту Роману (Красовском), заједно с његовом братијом, игуманијом и сестрама који са поштовањем чувају фитиљ те драгоцене свеће коју је некада запалио игуман Данило на Животворном гробу Господњем, и који се од његовог времена разбуктао у јарки пламен оних руских светиљки — манастира и метоха наше Руске духовне мисије у Јерусалиму.
Посматрајући на све стране непријатељствa и поделе, суровост и неправду, малодушност и стрепњу, тугу и страдање народа Божјег, пожуримо, уочи Рождества Христовог, да измолимо Свемогућег Бога да свештенство и паства Заграничне цркве задобију мир са Њим, једни са другима, и сваки са својом савешћу; и да нас небеска помоћ прати на путу вере и врлине, човечности и пристојности. „Ако је могуће, колико до вас стоји“, кажeмо речима апостола Павла, „имајте мир са свима“ (Римљанима 12,18). На крају крајева, минимално очекивање хришћанина је међусобно праштање и поштовање једних према другима. Такав је почетак љубави Христове, због чега се не сме излити мржња или злоба према другоме, јер ћемо тиме само погоршати зло које долази на нас. У временима са којима се сада суочавамо, важније је да победимо страсти и ујединимо се у молитви за престанак крвопролића, за обнову мира, слоге и пријатељства; и за укрепљење „оних који плачу, који болују и оних који чезну за утехом Христовом“ (из парастоса). Морамо посветити сву своју силу испољавању хришћанске братске љубави и пружању истинске помоћи својим ближњима. Најважнији и највреднији позив, у овим садашњим условима, јесте бити и остати, пре свега, хришћанска личност.
Заиста, по речима Николаја Васиљевича Гогоља, „ђаво је већ ушао у овај свет без маске“, тражећи поделу свих услед распри, не само на основу ратних збивања, већ и због политичких питања и разних врста радикалних „идеологија“. Ове идеологије су туђе хришћанском моралном учењу. Међутим, оне се ових дана уводе као норма у „грађанско друштво“ и у школске програме многих земаља у којима наша Света Црква врши своју мисију. Овде је неопходно, док пројављујемо хришћански карактер, чврсто – али мирно и достојанствено – бранити Свето Православље, његово учење о браку, о нашим породицама, о традиционалним вредностима и верским слободама. И ако је наша реч пропраћена примером исправног хришћанског живота, обележеног делатном бригом за нашу децу и њихово васпитање у хришћанском духу, онда ће се наша реч показати као живо и убедљиво сведочанство, не само за децу и омладину, већ и за друштва око нас.
Имајмо на уму, ма колико тешка ситуација у којој живи хришћанин, ма какви се тамни облаци над њим сабрали, он ће увек изаћи као победник над свим залима ако може, уз Божју помоћ, да одржи своју веру. Стога свети Григорије Богослов кличе: „Буди снажна, душо хришћанска, у свим искушењима живота: и у срећи и у несрећи. Не нагињи се ни на једну ни на другу страну, него се увек држи једног: вере у Христа Господа. Њему се само поклони и служи Му на свим путевима свог живота. Мудраци су, чак и више од тебе, наилазили на препреке када су одлазили у земљу Јудеју, али нису одустајали од својих намера и жеља, и удостојили су се да се поклоне Христу Богу који се јавио у телу.”
У закључку, од срца желимо свима достојан ход кроз остатак Божићњег поста, да се у спокоју мисли и осећања поклонимо Сину Божјем који долази на земљу! Амин.
За наш портал превод са енгелског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
