Свети синод Грчке цркве објавио је 21. децембра 2023. саопштење у којем се осврће на евентуални скандал везан за могућност да се легализују хомосексуални бракови у Грчкој.
Нацрт закона који је поднела грчка влада Нове демократије биће изнет на гласање вероватно почетком наредне године. Светогорска Свештена општина огласила се пре неколико дана својим саопштењем.
У свом новом саопштењу грчки Свети синод објашњава да је против свих грађанских веза, а посебно је против хомосексуалних парова, јер Православна црква има свој „позитиван предлог за живот, а то је хришћански брак између мушкарца и жене“.
Посебно се архијереји противе усвајању деце од стране хомосексуалних парова, јер су деци потребни и отац и мајка. Међутим, легализовани геј бракови нужно воде и легализованом геј усвајању, те стога држава не сме ни да крене тим путем, пише Синод.
Саопштење Синода гласи (доносимо га у деловима):
А. Поглед Грчке цркве на брак
Свети синод Грчке цркве се не противи само грађанском браку истополних парова, већ се противи и грађанском браку уопште. Источна православна Црква Христова има свој позитивни предлог за живот, а то је хришћански брак између мушкарца и жене.
Духовно и телесно сједињење мушкарца и жене Црква сматра светим животним избором за који су потребни благослов и божанска благодат од Господа Исуса Христа. Са црквеног гледишта, брак се не може срозати на ниво уговора потписаног код нотара или заједничке изјаве пред локалном општином.
Б. Став Цркве Грчке о хомосексуалним тенденцијама и поступањима
Сви људи, упркос својим несавршеностима и слабостима, подједнако су деца и слике Божја. Нико не може бити осуђен због особина и склоности са којима је рођен. Црква је породица која никога не одбацује због његових слабости, већ га подстиче да се непрестано бори да их превазиђе. Услед тога, сваки човек је слободан и стога одговоран за то да ли га његови избори, поступци и начин живота воде Богу или од Њега…
Ђ. Став Цркве Грчке о хомосексуалном родитељству
Став Цркве Грчке остаје да деца имају урођену потребу и стога право да их одгајају отац мушкарац и мајка жена. Никаква друштвена модернизација и никаква политичка коректност не могу заварати природну потребу деце за оцем и мајком заменским решењима, као што су особе истог пола које се имитирају као родитељ А и родитељ Б (две мајке, два оца).
Како је објаснио Европски суд за људска права, институцијом усвојења држава мора да обезбеди детету одговарајућу породицу да га одгаја, а не да даје децу било коме ко жели да постане родитељ. У контексту усвојења деце предност има интерес детета које је лишено родитеља или одговарајућих родитеља, а не мишљење одрасле особе која сматра да је подобна родитељу.
У том контексту, легитимно је да држава не даје децу на усвајање хомосексуалним паровима, јер они објективно нису у стању да пренесу на децу очинске и мајчинске моделе и не могу обављати биолошке и друштвене улоге обају полова.
Аргументи да се многи хетеросексуални парови (природни родитељи) могу показати као неподобни као родитељи или да није пожељно да деца без родитеља одрастају у институцијама (па нека се дају хомосексуалним паровима) апсолутно су нихилистички. У контексту институције усвајања, обавеза државе је да пронађе не најмање лоше, већ најбоље решење за здрав, нормалан развој и друштвену интеграцију деце. Такође, не треба занемарити да у Грчкој постоји интересовање хетеросексуалних парова за усвајање деце, те да је (немало) хетеросексуалних парова, због тешкоћа усвајања у нашој земљи, прибегло решењу усвајања деце са територије друге државе.
Најзад: а) деца не би требало да се користе као оруђе активистичког притиска, б) демократска држава није у обавези да подлегне личним захтевима појединаца са политичком моћи, економским значајем или привилегованим приступом медијима, који верују да имају право да одгајају дете са партнером истог пола, занемарујући питање да ли њихови приватни животни избори обезбеђују окружење модела и улога које задовољавају потребе детета, в) установљење истополног родитељства олакшаће појаве економског искоришћавање жена као сурогат мајки, г) деца нису ни кућни љубимци за свакога ко жели да се осећа као њихов чувар, нити „прибор“ који ће формализовати или учинити истополну кохабитацију друштвено прихватљивом…
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
