Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 10. децембра, у 27. недељу по Духовима, свету архијерејску Литургију у манастиру Подмаине у Будви и то приликом беседио:
– Кренули смо пучином Божићног поста који је цео у знаку припреме за велики празник Рођења Христовог, али истовремено, као и сваки подвиг хришћански, и у знаку Пресвете Богородице. На почетку поста прославили смо велики празник Њеног увођења у храм као тролетне девојчице која се служећи храму Божјем осветила и срце своје припремила да постане храм Бога живога – обиталиште Његово. Када славимо Рођење Христово треба да се опоменемо и тога да је велика повезаност између празника Ваведења Пресвете Богородице и празника Рођења Христовог, јер да није било увођења у храм Пресвете Дјеве Богородице, да Бог тако није устројио, просто не би било могуће и да Пресвета Дјева прими у своју утробу Сина Божјега ради нас и нашег спасења по љубави Божјој према роду људском, јер је тако Господ устројавао наше спасење. И овај храм Успенија од давнина под Њеном небеском заштитом настао и служио Богу, а једно време је запустио и био оскрнављен, али је увек био свети храм, а данас је обновљен.
Видљиви знак да је Пресвета Богородица ово место изабрала за своје обиталиште је долазак иконе Млекопитатељнице са Свете Горе, верне копије оне иконе Млекопитатељнице коју је донио Свети Сава из манастира Светог Саве Освећеног као дар и поклон српском роду, а која се налази у испосници Светог Саве где се непрестано приносе Богу молитве и псалмопјенија и дан и ноћ од монаха Хиланадараца. Долазак иконе Млекопитатељнице велики је благослов. Ова икона Пресвете Богородице подсећа нас на Њену службу од Њеног Рођења па до Њеног Успенија, а нарочито нас подсећа на Рођење Спаситеља нашега Господа Исуса Христа, кога Она као Богомладенца држи у наручју и доји га својим млеком. То је најупечатљивији знак оваплоћења Христовога и сведочанство да је Бог примио људску природу и постао човек, не престајући да буде Бог, нити умањујући било чиме своје Божанство, него да је нама снисходио и дошао, поистоветио се са нама и постао као један од нас да би нас учинио синовима и кћерима Божјим. То је тајна над тајнама. То је тајна Божје љубави, Божјег човјекољубља коју одгонетају покољења и у том одгонетању је светлост свете вере православне која даје људскоме разуму способност и људским моћима могућност да упознају ту тајну, али је исцрпити не могу јер је предубока. Ту тајну можемо схватити само онолико колико је потребно за нас и наше спасење да бисмо живели правим хришћанским животом, творили добра дела и ишли путем спасења.
Пресвета Богородица нас уводи у тајну нашег спасења, прва је до престола Божјега, а онда арханђели и сви свети. Њу, и они на небесима и ми на земљи, прослављамо због Њеног богоматеринства и величамо је као посредницу нашег спасења, као брзу помоћницу, као Ону која нас избавља од свих опасности, понајвише Божју милост низводи са неба на нас грешне када се молимо за опроштај наших грехова, ослобађа нас и дарује слободу да живимо као људи Божји у овом свету. Она нас избавља од наших искушења, од заблуда, од странпутица. Она благосиља домове и породице, Она је заштитница материнства, Она је заштитница домова, а посебно Она је руководитељка монаха и монахиња и зато су јој они и испевали најлепше пјесме. Цело наше богослужење прожето је величањем Пресвете Дјеве Богородице, а када величамо Њу величамо Христа Спаситеља и када прослављамо Христа Спаситеља прослављамо и Пресвету Богородицу јер је то двоједна тајна. И, наравно, кроз Христа видимо и величину Пресвете Дјеве Богородице Мајке Божије.
Као најважније у посту, и у сваком дану у животу нашем, потребно је да принесемо Богу своје молитве и своју љубав и жртву. Бог наше обраћање и служење Њему прихвата као жртву, тако да ако учинимо и нешто мало од душе и од срца, Он од тога малог чини нешто велико и веома важно за наше спасење. Сви можемо да учинимо то мало, да принесемо молитву, да принесемо покајање за своје гријехе, да принесемо и по коју добру мисао и добру намјеру, јер Бог и добру мисао и добру намјеру, ако је искрена, прихвата као да смо већ учинили неко добро дјело. Бог ће нам ако тако чинимо дати да чинимо и добра дела, прво мала, а ако их чинимо са љубављу онда ће нам дати да чинимо и велика добра дела. Бог нам даје силу да чинимо и мало и велико добро дело, без Њега не можемо чинити ништа добро. Пресвета Богородица нас слабе, када јој се обраћамо, чини сасудима благодати Божје и даје нам силу да можемо ићи путем Божјим, савлађивати сва искушења и свједочити нашу свету православну веру својим животом, делима и поступцима. Благодаримо Богу на данашњем благослову – доласку иконе Млекопитатељнице и захваљујемо добротворима и пријатељима који су помогли, јер са Њеним доласком је дошао и благослов Светог Саве и благослов Свете земље, јер нас она повезује и са манастиром Светог Саве у Палестини и са Витлејемом – местом Рођења Христовог и са светим градом Јерусалимом, а када се молимо пред Њом је као да смо у Витлејему или Јерусалиму.
У овом посту треба да се потрудимо да поправимо своје мисли и дела, да се наоружамо добрим намерама и жељама да учинимо нешто добро, да сваки дан можемо учинити нешто лепо и добро за своје ближњ. На такав начин се шири љубав Божја. Да се измиримо међусобно, јер врло често се завађамо, а не знамо ни због чега, такав је човек, склон падовима, заблудама, неспоразумима. Мало треба да се измиримо, све је то ништа, паучина која може лако да се уклони ако имамо добре воље. То је веома важно јер једино тако чинећи и трудећи се да живимо у миру са Богом, у миру са ближњима својим, у миру са својом савешћу, једино ћемо се тако удостојити да достојно и у радости дочекамо празник Рођења Христовог који нека нам дође на спасење и радост, на обновљење, утврђење и ојачање нашега заједништва. Овој светој обитељи, која поје у славу Христа Бога и Пресветој Дјеви Богородици, нека да Бог молитвама Пресвете Дјеве Богородице да напредује, да цвета и плодоноси у ове наше дане и у будуће дане и векове. Амин, Боже дај!
