Комисија канадске владе надлежна за законодавство о људским правима навела је да се прославе Божића и Васкрса могу сматрати обликом „верске нетолеранције“, јавља веб-сајт Christian Post.
У документу објављеном крајем октобру под насловом, „Дискусија о верској нетолеранцији“, Канадска комисија за људска права (CHRC) навела је два велика хришћанска празника као примере „савремене системске верске дискриминације“, пошто су они званични празници у Канади.
Према овом документу, „дискриминација верских мањина у Канади почива на историји колонијалне политике ове земље, чији јасан пример видимо у званичним канадским празницима повезаним са хришћанством“.
Пошто су Божић и Васкрс једини званични празници Канаде који имају везу са религијом, у извештају се наводи да „услед тога, нехришћани такође могу тражити да им се дозволи да званично светкују своје празнике и свете дане у оно доба године када њихова религија захтева изостанак са посла".
Тврдећи да је историја Канаде „препуна верске нетолеранције која је дубоко укорењена у идентитету земље као колонизатора“, чини се да извештај окривљује канадске хришћанске Цркве за присилно школовање 150.000 канадске аутохтоне деце у школама у 20. веку које је финансирала кананадска влада.
„У овим школама деца домородаца су насилно обраћена у хришћанство, јер се њихова духовност сматрала ‘сујеверјем’ или ‘врстом вештичарења’. Називани су ‘неразвијеним’ да би оправдали насиље и дискриминацију којoj су их подвргли колонизатори“, наводи се у документу.
У раду се даље истиче да су канадске друштвене претпоставке „конструисане тако да нагласе одређене карактеристике уз искључивање других. На пример: „белац”, „мушко”, „хришћанин”, „енглески језик”, „мршав/дебео”, „без инвалидитета”, „хетеросексуалац”, „родно конформан” (полна усклађеност је усклађеност особе са традиционалним џендер улогама које прописује друштво).“
Иако се религија не помиње изричито у канадском закону о људским правима, она је унета у списак разлога због којих је дискриминација забрањена, заједно са расом, годинама, родним идентитетом и другим.
Међу најчешће облицике верске нетрпељивости, према документу, спадају физички или вербални напади на верске симболе „као што су хиџаби, турбани и кипе“.
„Када су ови симболи нападнути – физички или вербално – насиље и траума од тога исти су. Ово је сложена траума која произлази из самог напада, поред страха од отвореног практиковања вере“, наводи се у извештају.
У циљу „борбе против верске нетолеранције“, у документу се препоручује да се Канађани упознају са „различитим значајним верским обредима или култним данима осим оних који су повезани са званичним празницима као што су Божић и Васкрс“.
Указујући на „како домаће, тако и међународне обавезе заштите Канађана“ од верске нетрпељивости, извештај се завршава изјавом да „сви Канађани прво морају прихватити историју верске нетолеранције у Канади и, што је још важније, њено постојање данас“ како би Канада била „инклузивнија земља.“
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Сhrc-ccdp.gc.ca
