Type Here to Get Search Results !

Јерусалимска црква Гроба Господњег открива нове тајне


Археолози проналазе детаље о праисторији светилишта.


Погребна капела, кувуклија, у центру кривудаве крсташке грађевине изнад Христовог места погребења у јерусалимској цркви Гроба Господњег већ је обрађена и истражена. Првих дана јануара рестаураторски радови на најсветијем месту за хришћане, који трају од 2016. године, ући ће у нову фазу. Десно крило масивног црквеног портала биће затворено и наставиће се земљани радови у унутрашњости иза њега код „Камена помазања“.

Фрањевачка кустодија, која је са католичке стране надлежна за цркву Светог гроба, саопштила је да би рестаурација цркве изнад традиционалног места Исусовог распећа, сахране и васкрсења требало да буде завршена до краја године. Али само ако политичка ситуација то дозволи.

После 7. октобра и почетка блискоисточног рата археолози и историчари са римског универзитета Сапијенца, који тренутно надгледају пројекат на светом историјском месту, морали су да прекину свој рад у старом граду у Јерусалиму. Али вратили су се почетком децембра. А за Божић су ови реномирани истраживачи представили привремени извештај.

Од 2016. године власници цркава - православни, Јермени и латинокатолици - морали су да стабилизују и рестаурирају масивну грађевину, која датира још од Константинове базилике. Када се израелска полиција појавила на ненајављену инспекцију у фебруару 2015, одмах је наредила да се централна гробна капела затвори (иако прилично симболично): због дотрајалости и нестабилних структура.

Оно што је уследило био је грађевински подвиг и екуменски подухват. Деценијама су одвојене Цркве одолевале било каквом раду или било каквој промени цркве, инсистирајући на „статусу кво“ из средине 19. века, који до детаља регулише власничка права и потраживања на деловима цркве. Али сада су се три главна власника цркава сложила око начина извођења рестаурације, иако око конзервативне рестаурације, која би што боље сачувала постојећи статус стар 100 до 200 година.

Након што су православни, уз снажну подршку Грчке, у првој фази обновили и истражили кувуклију, хитно је потребно ојачати нестабилни под базилике, који је опасан за посетиоце. Испод црквеног пода, који је дебео само четири до осам сантиметара и делимично је веома оштећен, на многим местима има рупа и раседа. Црква стоји на различито коришћеном каменолому. Нека подручја леже директно на испупченој стени, у другима се налази слој земље дебљине до пет метара или шупљине између њих. Плоче се појединачно уклањају, нумеришу, прегледају, поправљају или обнављају.


Откривени елементи из ранохришћанског периода


У свом годишњем божићном извештају стручњаци Сапијенце извештавају о истраживању подземља базилике. На ком тлу је цар Константин подигао своју базилику, која је освећена пре 1700 година, и шта је затекао? Претходна ископавања су већ показала да је око 135. године цар Адријан изградио садашњу стену Голготу, традиционално место распећа, са Јупитеровим светилиштем и местом погребења Исуса са спомеником Венери.

Италијански истраживачи су сада наишли на стару римску улицу са тротоаром коју је Константин разорио и обновио за базилику. Али Италијанима су важнији били елементи из ранохришћанског периода у области гробне ротонде. Испод данашње едикуле, кувуклије, мале капеле у центру ротунде, открили су кружну мермерну основу подигнуту од поново коришћеног римског камена, пречника шест метара, што указује на први споменик изнад Светог гроба. Сокна је била окружена предворјем са три степеника на истоку.


Даље истраживања


Споменик је, према извештају истраживања, морао бити окружен са дванаест подупирача, вероватно стубова. Одвод за воду дуж целе мермерне основе говори да је овај први споменик био на отвореном пре него што је над њим подигнута прва ротонда крајем 4. века. Налази новчића датирају комплекс у период од 3. до 4. века.

Ови налази ће се проширити и продубити током наредних дванаест месеци у нади да ће се стећи свеобухватнија слика места и трга на којима је цар Константин саградио своју базилику. Наиме, затим ће тле вероватно дуго времена поново остати запечаћено.


За наш портал превод са немачког приредио:

протођакон Радомир Ракић, 

сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"


Извор: Кathpress.at