У двадесет седму недјељу по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог кнеза Лазара на Берковићима. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници Александар Црногорац, Дејан Грчић и ђакон Дејан Ивановић.
У јеванђељској бесједи, Владика Димитрије нагласио је да се човјек не смије везати за формалне ствари, као што је случај са старјешинама синагоге, него је позван да се кроз сваку борбу, коју има у цркви, сјети љубави Божије, другог човјека, призвања којим су људи позвани и лика Христовог. Јеванђеље људима открива како да живе, како да се понашају, како другима да прилазе — све кроз Христа и у Христу. Свака ријеч човјекова треба да буде опробана Јеванђељем, јер је Христос посредник људима и поучава их како да се односе према свијету. Владика је појаснио да је човјеку најважније да изграђује љубав према Богу — молитвом и постом — а онда се та љубав простире на читав свијет.
Обраћајући се сабраним вјерницима након Отпуста, Владика је поучио о древном обичају крштавања и подсјетио на химнографске ријечи да човјек дјелом и ријечју живопише, преображава, себе у новог човјека, а затим својим примјером зрачи тако да и његови ближњи постепено бивају преображени. Најблиставији примјер таквог живота био је патријарх Павле. Владика је пожелио да новокрштене Маја и Ивана на једнак начин зраче благодаћу Божијом — како би сви сабрани, заједно са њима, узрастали у Христу.
