Декларација објављена пред Божић о принципима давања благослова невенчаним и хомосексуалним паровима изазвала је велике критике унутар Римокатоличке цркве. – Верски ауторитет сада даје објашњење и јасно ставља до знања: У зависности од црквеног контекста и локалне културе, могу постојати различити начини како да се овај чин обави, али је одбијање забрањено.
Ватикан је одговорио на широко распрострањену критику нове декларације о принципима давања благослова невенчаним и хомосексуалнин паровима у Католичкој цркви, објављене непосредно пре Божића. Надлежни верски орган је у четвртак објавио „Обавештење о пријему декларације 'Fiducia supplicans' (Молебно поверење)”. У саопштењу за јавност највиши чувар вере Ватикана, кардинал Виктор Фернандез, јасно ставља до знања да могу постојати различити начини и ранија или каснија времена примене у зависности од црквеног контекста и локалне културе. Међутим, „потпуно или коначно порицање овог пута изнетог свештеницима“ није дозвољено.
Ово се такође односи на „не мали број земаља“ у којима је хомосексуалност у различитом степену осуђена, забрањена и криминализована. Међутим, тамо културне и правне тешкоће захтевају време и пастирске стратегије које би превазишле краткорочне. „У овим случајевима, мимо питања благослова, намеће се велика и далекосежна пастирска мисија, која подразумева васпитавање, одбрану људског достојанства, примену социјалног учења Цркве и разне стратегије које, са своје стране, чине нда нема потребе журби“, рекао је Фернандез у свом обавештењу. Бискупске конференције у таквим контекстима треба да „размотре потребу за даљим проучавањем и додатним разлучивањем како би у таквом контексту деловали са пастирском мудрошћу.“
Декларација о принципима о благословима изазвала је помешани одговор унутар Цркве. Наишла је на масовно одбацивање, посебно у Африци и источној Европи, али и у неким државама Латинске Америке.
Кардинал Фернандез је поново нагласио да се „Фидуциа супликанс“ о браку и сексуалности изражава на „класичан начин“. Декларација остаје чврсто посвећена традиционалном учењу Цркве о браку и не дозвољава било какву врсту литургијског обреда или благослова сличног њему који би могао изазвати забуну. Неколико „оштрих формулација“ показало је да декларација не пружа оквир „да се од ње доктринарно дистанцирамо или да је посматрамо као јеретичку, да је супротна црквеној традицији или да је богохулна“.
Оно што је заправо ново у декларацији није могућност благослова парова у „нерегуларним везама“, рекао је префект вере. Пре је реч о проширењу и обогаћивању класичног схватања благослова – разликовањем између два различита облика благослова, наиме „литургијског или ритуалног“ и оног „спонтаног или пастирски мотивисаног“. Зато 'Fiducia supplicans' предлаже да се обави више „благослова у смислу пастирског душебрижништва“ који не захтевају исте услове као благослови у литургијском или ритуалном контексту.
Кратак благослов, без ритуала
Фернандез се такође бави питањима практичне примене ових „благосиљања из пастирског старања“. Они ће вероватно бити веома кратки - Фернандез пише од 10 или 15 секунди - и неће имати никакав ритуални облик. Никада их не треба давати у директној вези са, на пример, грађанском церемонијом и у одеждама литургијским, са гестовима и речима које могу дати утиска да је брак у питању. Нити би требало да се одвијају на важном месту у цркви или испред олтара, јер би то изазвало забуну.
„Из тог разлога сваки бискуп у својој бискупији је, према декларацији Фидуциа супликанс, овлашћен да даје ову врсту једноставног благослова, уз све препоруке опреза и пажње, али ни на који начин није овлашћен да предлаже или даје благослове који би могли личити на литургијски чин“, каже кардинал Фернандез.
„Када двоје људи прилазе заједно да траже благослов, једноставно се моли Господ за мир, здравље и друга добра ових двоје људи који га моле“, објашњава чувар вере. „Уједно се молимо да у пуној верности живе Јеванђеље Христово и да Дух Свети ослободи ова два човека од свега што не одговара његовој божанској вољи и за све оно чему је потребно очишћење.“
Благослови су једноставно „пастирски одговор на молбу двоје људи за Божју помоћ“, пише Фернандез. Из тог разлога, свештеник не сме да намеће никакве услове, нити треба да сазна ишта о интимном животу ових људи.
Сврха ових благослова морала би бити објашњена људима у локалним црквама. „Сви ћемо морати да се навикнемо да прихватимо чињеницу да свештеник који даје ове врсте једноставних благослова није јеретик, да ништа не ратификује и да не пориче католичко учење“, рекао је Фернандез. „Ако се то разјасни добром катихезом, можемо се ослободити страха да би наши благослови могли изразити нешто недозвољено.“
За наш портал превод са немачког приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
