Након 60 година проведених у манастиру Тавна, у суботу 30. децембра 2023. године, на дан Светих ђакона Авакума и игумана Пајсија мученика београдских, упокојила се у Господу у 81. години живота, хаџи игуманија Марта, настојатељица манастира Тавна.
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је, данас, на празник светог Бонифатија, 01. јануара, опијело игуманији Марти, уз саслужење преосвећене господе епископâ Доситеја, британско-скандинавског; Василија, умировљеног зворничко-тузланског и молитвено присуство Константина, умировљеног средњеевропског, монаштва, свештенства и вјерног народа из Бијељине, Тавне и околине.
Опијело је служено у Тројичном храму манастира Тавна, а игуманија Марта је сахрањена на манастирском монашком гробљу.
На крају опијела, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије је изговорио слово над одром новопрестављене слушкиње Божје Марте:
Ваша Преосвештенства, часни оци, високопреподобне игуманије, драге сестре, драга браћо и сестре. Дозволите ми да се са неколико речи опростим од наше игуманије Марте, игуманије манастира Тавна.
Она је од 1964. године у овом манастиру. Практично читав свој живот је провела у овој светој обитељи, имала је 20 година кад је стигла, учећи се послушању, учећи се трпљењу, учећи се монашком подвигу.
То није био лак период. То је био период једног богоборног комунизма када су сви они људи који иду у цркву били под присмотром, а они који оду у манастир су били, у неком смислу, већ непријатељи. Тако је мати Марта, световно Мирјана, у својој младости дошла у ову свету обитељ и принела себе на жртву паљеницу Богу живом и овој светињи немањићкој. Хвала Богу, ту се учила од искусних монахиња, тадашње игуманије Јустине уз чије скуте је духовно узрастала учећи се посту, молитви,смирењу и праштању и другим монашким врлинама. То ће се касније пројавити кад она добије службу игуманску.
Замонашила се код владике Лонгина Томића, тадашње епископа зворничко-тузланског и преузела је одговарајуће службе у манастиру вршећи послушања и бивајући полако један од стубова овога манастира.
Тако ће бити све до 2001. Године када по промислу Божијем Марта, после упокојења игуманије Недеље, бива од сестринства изабрана за игуманију. Тада преузима потпуну бригу и духовну и материјалну и сваку другу, у овој светињи. Читајући помало, колико сам могао доћи до података, нашао сам да је она препозната као ревнитељ монашког живота. Зато је и изабрана за игуманију.
Како је живела то нам је свима познато. Заиста је је била као јунак, као духовни атлета, иако је монахиња била је стамена. Речи одрешите и јаке. Речи које раздвајају добро од зла. Уливала је поверење свим људима који је виде, а посебно свом сестринству. Хвала Богу у њено време се сетринство умножило, доста тога је обновљено и оно што је најважније, овај манастир је поново постао духовни центар где се сабирају многи православни хришћани читаве године. Томе је много допринела лично мати Марта јер је била гостопримљива. Отворила је врата ове светиње и свако ко је овде дошао био је примљен и угошћен. То је велика ствар за мисију ове светиње. Није се плашила посла кога је овде било много, тежачког посла. Прва је била на трактору и водила своје сестре које су за њом ишле и радиле пољске послове. Данас то ретко виђамо. Она је била тога духа и због тога је била поштована.
Наравно, трудећи се и страдајући почело је и здравље да попушта. Појавили су се проблеми са срцем и други, али она је изгарала до последњег тренутка када је у бијељинској болници њено срце престало да куца и Бог је примио к Себи недељу дана пред Божић. Дубоко верујем са свим оним преподобним игуманијама и монахињама које су све оставиле да би Христа задобиле.
У њеном лику се очитавала унутрашња радост. Она је могла да прича и са универзитетским професором као и са обичним човеком јер је благодат Божија из ње дејствовала.
Ја кад сам је први пут видео...заиста јуначки наступ. Зрела и стамена монахиња која зна шта хоће. Која зна чему служи. Која зна којој обитељи служи. Која се брине за своје сестре и која је заиста пример и образ кротости и врлине.
Данас се опраштамо од ње, али сигурно нећемо бити удаљени од ње нити она од нас и ове свете обитељи, него ће остати ту благослов Божији и Пресвете Богородице. Благослов светог краља Драгутина који је оснивач и утемљитељ ове свете обитељи и многих наших светих монаха и монахиња који су овде живели. Мученика и страдалника кроз историју. Она се сада прибраја њима својим подвигом, трпљењем и благочестивим и светим животом. Молићемо се за нашу игуманију Марту.
Ових дана су многи медији пренели да се мати упокојила што показује да је имала велико поштовање у народу. Колико је имала добар глас како се каже у Светом Јеванђељу. Имати добар глас у народу је веома битно. Свети апостол Павле каже да за свештенике бирамо само оне који имају добар глас у народу, а поготово ако је то игуман, игуманија или нека друга виша црквена служба. Молимо се да Господ прими нашу мати игуманију у Царство Небеско. Верујем да јој је тамо припремљено место и да ће се она и оданде молити за ову свету обитељ и нас, чувати и усмеравати нас.
Наравно, она сестра која добије благослов да њу наследи и следује у послушању, сигурно је имала шта да научи како је мати устројавала живот у обитељи како би овај манастир и даље наставио да живи и врши своју мисију.
Нека Господ подари Царство небеско нашој мати Марти, а ми да је имамо непрестано у њеним молитвама и да се сећамо њеног дела и њеног подвига овде у овој светој обитељи.
Игуманија Марта (Манојловић), на крштењу Мирјана рођена је 16. новембра 1943. године у селу Брезово Поље у општини Брчко. Мирјана је у манастир Пресвете Тројице у Тавни дошла 1964. године, код тадашње игуманије манастира мати Јустине (Керкезовић), где бива искушеница пет година. Замонашена је 20. априла 1969. године у Тавни од епископа зворничко-тузланскога господина Лонгина (Томића), где добива монашко име Марта.
На предлог сестринства Манастира Тавне након игуманије мати Недеље Николић, постављена је 2001. године за пету игуманију ове обитељи.
Вјечни помен игуманији Марти!
Извор: Епархија зворничко-тузланска
