Преподобни Јован Дамаскин: Упућено онима који питају: спадају ли природе Господње у нераздељиву количину, или у раздељиву?
Ако ли, пак, неко пита за Господње природе, односно, да ли оне спадају у нераздељиву количину или у раздељиву, одговорићемо да Господње природе нису једно тело, нити некаква површина, нити једна линија, као ни време или место, да би спадале у нераздељиву количину, јер то је оно што је бројиво на нераздељив начин.
Треба, дакле, знати да бројање припада ономе што је међусобно различито, а немогуће је бројати оно што се међусобно ни по чем не разликује; но по чему се разликују по томе се и броје; као што се Петар и Павле не броје по ономе што их сједињује: будући да су сједињени по суштини, немогуће је рећи да су они две природе, а будући да се разликују по ипостаси, називају се двема личностима. Према томе, број је својство онога што се међусобно разликује, и на који начин се различне ствари разликују – на тај начин се и броје.
Природе Господње су, дакле, несливено сједињене по ипостаси, али се нераздељиво деле по разлици и начином разлике. А на који начин се сједињују, на тај начин се не броје, јер не кажемо да су по ипостаси две природе Христове; a начином како се две природе нераздељиво деле, тим начином се и броје, јер две природе Христове јесу по разлици и начином разлике. Јер су две природе ипостасно сједињене, и, узајамно се прожимајући, несливено се спајају, а да при том свака од њих задржава властиту природну различитост. Будући, дакле, да се броје начином разлике, и само њим, спадаће у раздељиву количину.
Један је, дакле, Христос, савршени Бог и савршени човек, кога, са Оцем и Духом, славимо једним славословљем; славимо Га заједно са Његовим пречистим телом, не сматрајући Његово тело искљученим од поклоњења (слављења) – јер се слави у једној испостаси Логоса, која је телом постала ипостас, – не обожавајући творевину – јер му се не клањамо само као телу, већ као телу сједињеном са Божанством, и пошто су Његове две природе сведене у једној личности и у једној ипостаси Бога Логоса. Плашим се дохватити жеравицу због ватре која је сједињена са дрветом. Поклањам се обема природама Христовим, кроз Божанство сједињено са телом. Тиме не придодајем четврто лице Светој Тројици – далеко било – него исповедам једно лице Бога Логоса и Његовог тела: јер Тројица је остала Тројица и после ваплоћења Логоса.
