Историја највеће дрвене зграде у Европи на Принчевском острву Бујукада у близини Цариграда, која пропада већ 60 година, бележи богату историју цркве у Турској.
У Цариграду ће овог викенда бити одржана још једна међународна конференција која ће се бавити реновирањем познатог некадашњег сиротишта на Принчевском острву Буиукада (Büyükada, грч. Принкипос) како би се сачувало од коначног пропадања. Надлежне су Цариградска патријаршија и Европско удружење за заштиту споменика „Европа ностра“, како је пренела информативна служба Про Ориенте. Сиротиште је највећа дрвена зграда у Европи и друга по величини у свету. Налази се на листи угрожених европских споменика културе. У протеклих 60-ак година нису предузете никакве мере да се сачува. Неки делови су се већ урушили.
Сиротиште има велико симболично значење за Православну цркву. Историја куће на Бујукади у Мраморном мору одражава богату и тешку историју Цркве у Турској: Сиротиште је отворено 1898. године као хотел „Принкипо Палас“. Међутим, султан Абдул Хамид II одбио је да изда дозволу за рад овог луксузног хотела, који је такође имао и касино. Зграду је 1902. године купила супруга истакнутог грчког банкара и поклонила је Васељенској патријаршији. Хотел је претворен у сиротиште које је издржавала нека „побожна фондација“.
Од 1903. до 1963. године сиротиште је било дом за око 5.800 деце грчке мањине у Османском царству, а касније и у Турској. Морало се евакуисати након великог пожара. Пошто су власти одбиле молбу Патријаршије да га поправи, Црква после пожара више није могла да користи зграду. Држава је 1996. године одузела имовину под образложењем да се више не користи за првобитну намену.
Цариградска патријаршија је потом кренула легалним путем преко судова да повратак зграду и отишла све до Европског суда за људска права у Стразбуру. Он је 2007. првобитно подржао тужбу Патријаршије против начелне експропријације, а у јуну 2010. осудио је Турску да врати зграду.
Кашњења у примопредаји и дуготрајан процес обезбеђивања 20 милиона евра неопходних за реновирање значили су да рестаурација не може да почне до 2023. године. Прошле године дат је сигнал за почетак радова на реновирању. Одлучујући чинилац за то било је обезбеђивање подршке Европског удружења за заштиту споменика „Еуропа Ностра“, а тиме и финансирање Европске инвестиционе банке и Развојне банке Савета Европе.
Након што је импозантна дрвена зграда обновљена, патријарх Вартоломеј жели да она служи као централна зграда међурелигијске академије за екуменизам и екологију.
За наш портал превод са немачког приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
