Првога Српскога просветитеља и учитеља, – Православна Гимназија у Подгорици Свети Сава, прославила је јутрос као Дан Школе, у црквеној општини подгоричкој.
Велики број гостију, дочекали су домаћини славе, Директор Гимназије г-дин Југослав Благојевић, са свештенством, сарадницима Школе, професорима и ђацима.
Чин благосиљања и освећења славског колача и жита, – обавио је Његово Високо Преосвештенство, Митрополит црногорско-приморски г-дин, Јоаникије, који се након након освећења славских приноса, обратио присутнима у Светогеоргијевском Дому:
,, Часни оци, свештеници, Ваше екселенције, поштовани Господине Директоре, професори и ученици Православне Гимназије Светога Саве у Подгорици, – нека Вам је свима срећна слава, празник Светога Саве који долази и нека његове молитве, небеско заступништво буде са свима вама и са цијелим нашим народом.
Свети Сава је спојио духовност и образовање, молитву и књигу, духовно просвећење и свјетске науке – и у том смислу постао је образац за свакога који се учи и жели да се дотакне Тајни Божијих, које су уткане у овај видљиви и посебно у невидљиви свијет.
Он је открио оно што је невидљиво и показао нама људима оно присутно и значајно – духовну суштину цијеле творевине коју је приближио свим људима !
То је оно што оплемењује не само наше умове него и наша срца, вољу, осећања и цијело биће човјеково. И зато је Свети Сава кроз вијекове био узор и монасима, подвижницима, свештеницима, Епископима и свим људима који су радили на свом образовању; зато је постао још од краја 18. вијека школска слава у српским Школама а у Црној Гори је то јасно потврђено од кнеза Данила Петровића, од првих основних и средњих Школа у Црној Гори, – све до 1947. када је избачена вјеронаука, насилним путем, како би се прекинуло наше памћење, светосавска традиција, – али као што видимо, оно што има вјечну вриједност, то не може никаква људска сила а нарочито не да јадна политика и јадна идеологија – потисне из људских душа и памћења.
Ево дивнога почетка чији је темељ поставио Свети Сава, преко руке његовога наследника нашега Патријарха, Његове Светости Порфирија ! Започела је са радом Православна Гимназија Светога Саве у Подгорици !
Ово је прва слава ове благословене Школе, зато се сваком почетку духовно радујемо и гледамо својим духовним очима њене, ако Бог да, будуће успијехе; добро је све и лијепо почело, требаће нам велики труд да уложимо и сво наше знање и љубав, жртва а тамо где је жртва, – тамо се умножава благослов.
Ево првог благослова – дјечице које је Бог упутио на ову Гимназију. Видимо прве, лијепе резултате, њиховога рада, учења и потпуно смо увјерени да је благослов Света Саве на овој Школи, на професорима и ученицима њеним а и на читавом свештенству које подржава ову Школу као и на родитељима који су послали своју дјецу у ову Школу као и на многим добротворима.
Са радошћу истичемо – имамо многе добротворе Школе као и оне који су од свег срца пожељели овој Школи – успијех ! Сви су они пред Богом заслужни за њен почетак, ако Бог да, то ће се све умножавати, убудуће.
Нека Божији благослов, благослов Светога Саве и његове молитве буду свагда и са професорима и са ученицима, родитељима и добротворима ове Школе!
Свима на здравље радост и спасење, празник Светога Саве који долази ! “
На почетку програма, домаћин славе и Директор Православне Гимназије, г-дин Југослав Благојевић, обратио се присутнима, следећим речима:
,, Браћо и сестре, прослављање Светога Саве у Црној Гори има дугу традицију. Још 1494. за вријеме владавине Црнојевића у Цетињском манастиру у Молитвослову је записано – да се Свети Сава слави у јануару, Св. Симеон Мироточиви у фебруару, а Св. Стефан Дечански у новембру. Доказ прослављања светородне лозе Немањића у Црној Гори кроз вијекове је и 16 Цркава, посвећених Св. Сави, који је био како су записали хроничари тога времена – највећа личност 13-ог вијека а који је сматран и најмудријим човјеком тадашње Европе.
Као школска слава у Црној Гори, празник Светог Саве је озваничен указом књаза Данила, прије 168 год. Слављење Св. Саве, као школске славе у независној Црној Гори за вријеме владавине књаза и краља Николе, било је такорећи обавезно, а у Читанци за 4. разред Основних Школа у Црној Гори из 1909. г. пише: ,, Свака Српска Школа и сви Срби ђаци славе Светог Саву, првог српског просвјетитеља “.
Наравно, Св. Сава се славио и у Школама на просторима данашње Црне Горе, који су тада били у саставу Отоманског царства.
И тако све до 1946.г., када нова комунистичка власт укида и чак забрањује прослављање Св. Саве, као школске славе у Црној Гори.
Био је то забрињавајући заокрет у нашем цјелокупном образовању који је своју радикализацију доживио крајем 20-ог и почетком 21-ог вијека, када наступа систематско прогањање Светога Саве из црногорске просвијете, без кога је она незамислива. Са Св. Савом се покушавају из народног сјећања избрисати и Вук Караџић, Иво Андрић, Ј.Ј.Змај, Ђура Јакшић, Десанка Максимовићи многи српски књижевници, а међу њима и сам Његош.
Прокламује се, као циљ црногорског образовања, – стварање новога човјека, који ће наравно, из свог сјећања избрисати све оно што је било садржано у народу Црне Горе и што је било срж његовог идентитета.
Заборавља се, притом, оно што је својевремено записао Вук Караџић : ,, Народу се на силу може узети све, али му се на силу не може ништа дати !“
Пропаст тога пројекта, изазива код његових аутора фрустрације, које за последицу имају покушаје разних подметања и омаловажавања онога што ради МЦП оснивањем и изградњом Гимназије Свети Сава.
Заборављају, притом и оно што је као својеврстан аманет оставио наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије – да Црне Горе нема без Светога Саве и капеле на Ловћену.
И ево данас, послије скоро 80 година, једна за сада мала, а Бог ће дати у будућности значајна Школа у Црној Гори слави школску славу, Светога Саву.
Зато, сви они који су се у овај пројекат уградили, који су иницијатори и покретачи овога пројекта, као и они који ће се уграђивати у наредном периоду треба да буду на то поносни и захвални Богу што им је пружио такву могућност.
Увјерен сам да ће њихов и наш труд бити награђен и да ће нова Школа, заједно са Црквом посвећеном Светом Сави ускоро засијати у пуном сјају. Да ћемо, њиховом изградњом добити један нови образовни и духовни ценар, који ће омогућити образовање и васпитање садашњим ученицима као и будућим генерацијама ученика, на највишем нивоу.
Захваљујем, још једном свима, који сте својим присуством доказали да подржавате оно што ради наша света СПЦ, наша МЦП и наш уважени Митрополит, као и сви ми који радимо на реализацији овога пројекта.!“
Потом су свима ђацима уручени Светосавски поклони.
Овом приликом, ученици су извели пригодан програм који су водили ђаци Православне Гимназије – Теодора Лаличић и Вук Бундало.
Програм је почео старом которском химном Светом Сави, – О Српска млада невина чеда под руководством хоровође, проф. Људмиле Радовић као и извођењем руске песме, Рјабинушка.
У наставку извођен је низ рецитација ђака Православне Гимназије – Милице Грујичић уз клавирску пратњу ученице Ане Вујовић, те Петра Јеврића и Невене Булатовић.
Затим је наступио млади гуслар Секула Церовић, ђак Основне Школе, Максим Горки.
Овом приликом приказан је и документарни филм педагога Школе, г-дина Рада Дуловића, као и игроказ Дошљак из Будућност (према сценарију ученице Сузане Мазалице из Пљеваља), који је драматуршки реализовала и за ђаке припремила, професорица књижевности Марија Живковић.
За крај изведена је химна Светитељу Сави – Ускликнимо с Љубављу, под чијим благословом Гимназија спроводи своју просветитељску мисију.
Уважени гости, сарадници Школе, родитељи и ђаци, припремили су свечани коктел у просторијама Гимназије, црквене општине подгоричке.
