Др Јасмина Ћирић: О манастиру Матејче

Доносимо шесту епизоду серијала "Средњевековна баштина Немањића на тлу данашње Северне Македоније", у којој проф. др Јасмина Ћирић, доцент филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, говори о манастиру Матејче.  

Манастир Пресвете Богородице - Матејче, налази се на обронцима Скопске Црне Горе, 13 км удаљен од Куманова код истоименог села. Подигнут је још у 11. веку о чему сведоче натписи на грчком језику из времена Исака Комнина (1057—1059, док се у изворима први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина (1282—1321) из 1300. године. Средином 14. века је цар Душан (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) започео, а његов син Урош (1355—1371) и супруга Јелена су завршили обнову манастира око 1357. године, после чега је он постао задужбина цара Уроша. Са манастирске цркве је у XVIII веку скинут оловни кров који је искоришћен за покривање Ески џамије у Куманову, чиме је убрзан процес његовог пропадања. 

Храм је два века био без крова и трпео оштећења. Манастирска црква је обновљена 1934., а после Другог светског рата, на манастирској цркви су поново изведени конзерваторско-рестаураторски радови 1953. и 1960. Године, као и током друге половине осамдесетих година. Међутим црква је претрпела оштећења од стране албанских терориста током побуне против Републике Македоније 2001. године, када је његова непосредна околина минирана, а сама манастирска црква је коришћена као главни штаб терориста и складиште за муницију. Сама црква је карактеристична по томе што је у својој унутрашњости поседовала мању првобитну црквицу која је порушена током рестаурације у првој половини 20. века, као и по чињеници да се у њој налазе сачувани портрети цара Душана, царице Јелене и њиховог сина Уроша. Сачувана је и Лоза династије Комнина чиме се подвлачи порекло царице Јелене.  Манастир је познат и по томе што је у њему живео и стварао српски композитор духовне музике са краја 15. века Исаија Србин, као и дијак из средине истог века Владислав Граматик.