У уторак 6. фебруара 2024. у Капитолским музејима у Риму представљена је савремена реконструкција древног Константиновог колоса. Ова реконструкција је остварена коришћењем технологије 3Д моделирања.
Историчари су идентификовали неколико фрагмената оригиналне статуе који су коришћени у процесу реконструкције да би се вратила у првобитне пропорције и изглед. Ови фрагменти су садржавали главу, ноге, десну руку и шаку, десно колено и бутину, зглоб и бицепс.
Ова статуа висока 13 метара јесте најистакнутији фрагмент откривен у Риму, према Клаудију Париси Пресицеу, кустосу који се стара о римским споменицима, а преноси Агерпрес.
Постављена у врту виле Кафарили у Капитолским музејима, статуа је постављена на месту где је некада стајао храм Јупитера Оптимуса Максимуса. Историографи сматрају да је статуа цара Константина могла бити направљена од статуе Јупитера.
Користећи 3Д технологију, фрагменти су позиционирани и пројектована унутрашња алуминијумска конструкција, која се вероватно првобитно састојала од камених, дрвених и металних компоненти.
„Да би се постигао изглед неутралног белог мермера, реконструисане компоненте су урађене од полиуретана ојачаног вишеструким слојевима смоле у комбинацији са мермерним прахом и лискуном“, наводи се у саопштењу за штампу Капитолских музеја.
Свети цар Константин Велики, који се прославља сваке године 21. маја/3. јуна заједно са својом мајком Јеленом, био је римски цар током кога је хришћанство постало дозвољена религија. За време његове владавине одржан је Први васељенски сабор у Никеји 325. године.
Према црквеним историчарима Јевсевију Кесаријском и Лактанцију, пре битке против Максенција код Понс Милвиус-а (Орлов мост) 28. октобра 312. године, Константин је по дану посматрао блистави крст изнад сунца. На крсту је био натпис “in hoc signo vinces” (што у преводу значи „овим знаком ћеш победити“).
Трајни показатељ Константиновог уверења у божанску помоћ може се наћи у натпису који краси Константинов славолук у Риму. Овај натпис потврђује да је његова победа над противником била “instinctu divinitatis” (или „по божанском надахнућу“).
Преставио се 22. маја 337. године, а погребен је у цркви Светих апостола у Цариграду.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthodoxtimes.com
