На дан светковања светог Димитрија Прилуцког Вологодског 24. фебруара, митрополит орловски и болховски Тихон началствовао је Божанском Литургијом у цркви Рождества Пресвете Богородице у Оптинском манастиру у граду Болхов, Орловска област, преноси Патријаршија. ру.
Његовом Вископреосвештенству саслуживали су секретар Барнаулске епархије архимандрит Иларион (Морозов) и свештенство Орловске и Барнаулске епархије.
Мошти Светог Макарија Алтајског (Глухарева) обретене су у крипти-усипалници манастирске цркве Свете Тројице. Митрополит Тихон, саслуживајући са свештенством, обавио је чин је прослављења светитеља.
Тог 24. фебруара у Тројицком Оптинском манастиру, код моштију Светог Макарија Алтајског, владика Тихон је одслужио свеноћно бденије. Потом су мошти донете у Богојављенски саборни храм у Орлу, где су остале до краја свеноћног бденија.
Митрополит Тихон је 25. фебруара одслужио Божанску Литургију код моштију Светог Макарија Алтајског у Богојављенском саборном храму.
Чесне мошти ће остати у Богојављенско, храму у Орлу до маја 2024. године. Касније ће део моштију светог Макарија Алтајског бити пренет у Алтајску митрополију. Десница светитеља чуваће се у болховском Тројицком Оптинском манастиру.
* * *
Преподобни архимандрит Макарије (у свету – Михаил Јаковлевич Глухарев; 1792 – 15 (31. маја) 1847) познат је као православни мисионар и преводилац. Његов превод Старог завета коришћен је приликом рада на Синодалном преводу Библије на руски језик.
Макарије је још као дете имао ретке језичке способности, јер је, рецимо, до своје 20. године савладао јеврејски, немачки и француски језик.
Завршио је Петербуршку духовну академију, замонашен је и постављен за ректора Костромске духовне семинарије. Године 1821. уздигнут је у чин архимандрита и постављен за старешину Костромског Богојављенског манастира.
Касније је у Москви архимандрит Макарије је од митрополита Филарета (Дроздова) добио благослов за мисионарски рад. Године 1830. стигао је на Алтај, где је почео да просветљује локално становништво. Овде је, током тринаест и по година мисионарске службе, крстио око 700 одраслих Алтајаца и више од 700 њихове деце.
Архимандрит Макарије до краја живота није напустио преводилачки посао. Схвативши да превод неће бити могуће објавити у Русији, желео је да га објави у иностранству. Поднео је молбу за разрешење са звања начелника Алтајске мисије и за дозволу да иде на поклоњење у Јерусалим. Али није одмах пуштен на поклоњење у Јерусалим. Одлуком Синода постављен је за настојатеља болховског Тројицког Оптинског манастира Орловске епархије.
Нашавши се у Ирловској епархији уместо у Палестини, Макарије је увидео да постоји и широко поље за мисионарски рад.
Показало се да чак ни градоначелник није знао Символ вере, већ само „Оче наш“. Тада је архимандрит, изненађен и огорчен овим, наредио одраслима да долазе у манастир и шаљу децу. Људи су стално долазили до будућег светитеља. Дању их је примао, а ноћу је наставио да преводи. Такође није напустио старање о мисији, прикупљању средстава и прибављању нових упослених за њу.
Архимандрит Макарије је успео да добије дозволу за путовање у Јерусалим. У иностранство је отишао да штампа преводе које је сачинио, али се уочи пута тешко разболео и умро 1847. године.
Архимандрит Макарије је сахрањен у крипти-гробници Тројичке цркве Оптинског манастира у Болхову.Прибројан је лику светих на заседању Архијерејског сабора Руске православне цркве 2000. године.
За наш портал превод са руског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Рravoslavie.ru
.jpg)
.jpg)
