Званични коментар митрополита черкаског и канивског Теодосија (Снигирјева) у вези са почетком широког међународног процеса заштите права верника у Украјини
Митрополит черкаски и канивски Теодосије (Снигирјев) — архијереj Украјинске православне цркве, активиста за људска права, покретач и саоснивач Међународног удружења за људска права „Црква против ксенофобије и верске дискриминације“, а у вези са отварањем широког међународног процеса људских права за сузбијање кршења права и слобода украјинских грађана и верника УПЦ од стране једног броја украјинских политичких личности и државних органа Украине, дао је следећи коментар:
«Организација за људска права ‘Public Advocacy’, чланица нашег Међународног удружења за људска права „Црква против ксенофобије и верске дискриминације”, објавила је 29. јануара 2024. године међународне документе који указују да је на међународном нивоу почела истрага о кршењу права верника Украјинске православне цркве.
Први пут у последњих неколико година, међународни званичници са дипломатским статусом званичника УН и овлашћени да разматрају појединачне жалбе на кршење права верника, поставили су конкретна питања Влади Украјине у вези са кршењем права верника и изразили не само озбиљну забринутост због оваквих кршења, већ оценили и поступке садашњег руководства земље као неусаглашене са међународним правом. Ако смо раније у извештајима Канцеларије високог комесара УН за људска права уочили само неколико коментара или позивања на кршење права верника УПЦ, сада постоји документ који садржи доказе о прилично дубинском разматрању тематике УПЦ у међународним организацијама.
Томе је умногоме допринело стварање 2023. године делегације УПЦ при УН акредитоване у седишту УН у Женеви, као и говори архијереја УПЦ директно током састанака Савета УН за људска права. Тако је 9. октобра 2023. године, током разматрања извештаја о Украјини од стране Високог комесара УН за људска права у сали за састанке Савета УН за људска права, емитована моја видео изјава о кршењу права верника у вези са одузимањем цркава и објеката Кијево-печерске лавре и Кијевске духовне академије и Богословије, као и у вези са неоснованим кривичним гоњењем једног броја архијереја и свештенства УПЦ.
Такође, наши међународни правници одржали су низ састанака, током којих су специјалним известиоцима УН предати писмене жалбе и докази о кршењу права верника, изјаве епархија УПЦ и друга документа. Као резултат обраде ових материјала припремљен је међународни захтев – саопштење тројице специјалних известилаца УН држави Украјини о кршењу права верника Украјинске православне цркве.
Истовремено, представници државних органа који су припремили свој одговор на овај захтев, а у тексту одговора се наводи да су га припремила три министарства одједном, као и СБУ, игнорисали су низ питања међународних мандатара, и на низ питања дали су, по нашем мишљењу, непоуздане информације.
Што се тиче кршења права верника УПЦ у случају Кијево-печерске лавре и Ивано-франковске епархије УПЦ, мислим да ће се представници Лавре и ове епархије у блиској будућности директно изјаснити. Са своје стране, желим да истакнем чињеницу да дипломате и релевантна министарства која су сачинила одговор на захтев УН уопште нису дали коментаре или објашњења у вези са кривичним гоњењем архијереја Украјинске православне цркве. Иако су специјални известиоци УН тражили објашњења у вези са изрицањем казне већ осуђеном митрополиту тулчинском и братславском Јонатану, они су изразили жељу да добију објашњења у вези са другим кривичним предметима који су отворени против архијереја УПЦ, као и по питању примене санкција њима. Поред тога, међународни захтев се односио на одлуке локалних самоуправа о експропријацији земљишних парцела од Цркве и друге дискриминаторне радње (члан 7. захтева УН).
Међутим, овакву информацију украјински званичници уопште нису дали, а у овом делу је међународни захтев у потпуности игнорисан од стране наших власти.
Желим да истакнем да су представници мисије УН у Украјини већ присуствовали судским рочиштима у кривичном поступку против митрополита Јонатана, као и у кривичном предмету који је измишљен против мене. И лично сам са њима одржавао састанке о случајевима кршења права верника у повереној ми епархији. Штавише, представници УН су водили директне разговоре са жртвама – нашим парохијанима и свештенослужитељима које су представници оружаних снага тешко повредили током напада на манастир Рождества Пресвете Богородице у Черкасима.
Треба напоменути да се у страним медијима све више говори о кршењу права верника Украјинске православне цркве, услед чега у западно друштво продире све више истинитих информација о положају верника. Тако су недавно чланови нашег Удружења за људска права „Црква против ксенофобије и дискриминације“ у Женевском прес клубу поделили саопштење за јавност о кршењу права верника УПЦ у Украјини. Сви наведени догађаји, а посебно стална активност православних верника у одбрани своје Цркве и вере, формирају све већу међународну пажњу према случајевима кршења права верника УПЦ, што ће заузврат довести до све оштрије реакције међународне заједнице.
Зато, по мом мишљењу, представници власти, ако заиста желе да буду бар донекле државници, треба да размишљају о дугорочном ефекту дискриминаторске политике према Украјинској православној цркви, како за себе лично тако и за државу. Већ сада на међународном нивоу почињу да се чују позиви да се размотри питање личних санкција против представника украјинских државних органа одговорних за антицрквену дискриминаторну политику. Европско и међународно право функционише на нешто другачијим принципима од „принципа“ на које су наши званичници и политичари навикли. Ако наши државни политичари наставе да генеришу толики број лако доказивих чињеница мржње према верницима УПЦ (а заправо према сопственом народу), онда ће то бити сасвим довољно да се формира маса међународних процеса против украјинских званичника-преступника. Према мојим сазнањима, о овим питањима је већ почело да се разговара, а ако верници УПЦ буду и даље били прогоњени у Украјини, онда ће се у блиској будућности формирати одговор великих размера од појединаца и страних структура које бране Православље на међународном нивоу.
На основу реченог, ево минимума који, по мом мишљењу, данас треба хитно да спроведу државни органи Украјине:
• одмах прекинути дискриминаторну политику према УПЦ;
• одмах затворити потпуно дивља, вештачки измишљена кривична гоњења архијереја и свештеника УПЦ по измишљеним оптужбама и укинути им личне санкције;
• зауставити масовне незаконите пререгистрације државних регистратора правних лица – верских заједница УПЦ у нову деноминациjу (ПЦУ) на основу фалсификованих записника са састанака трећих лица;
• одмах реаговати на сва испољавања насиља над верницима УПЦ, као и на јавне позиве на дискриминацију верника УПЦ – грађана Украјине – на верској основи;
• одбити учешће државних органа у одузимању историјских верских објеката и архитектонских споменика од Украјинске православне цркве. Наиме, престати са покретањем раскида уговора о бесплатном коришћењу историјских лаври, манастира и цркава УПЦ, престати са подношењем варварских у своjоj суштини захтева за повратну реституцију.
Такве тужбе међународни правници с правом доживљавају као слободну „лењинистичку” експропријацију црквене имовине, која је у стварности одавно требало да буде враћена Цркви на основу имовинских права по налогу реституције, у складу са међународним обавезама наше државе.
Сумирајући све речено, веома бих се надао у остаци трезвеног размишљања у главама и срцима наших државника. Волео бих да верујем да бар неки од њих још увек задржавају способност да се у својим поступцима руководе не тренутним политичким користима и деструктивним емоцијама, већ принципима неприкосновености људских права и слобода, идејама стратешког државног размишљања за добробит нашег друштва. Станите и послушајте глас историјске Цркве свог народа – глас савести нашег народа. Све док није било потпуно касно.»
Прес служба Черкаске епархије УПЦ
За наш портал превод са украjинског приредила:
Jелена Буjевић
Извор: Сherkasy.church.ua
