.jpg)
Дани сјећања на Владику Атанасија, у организацији Епархије Захумско-херцеговачке и приморске и Задужбине Владике Атанасија, отворени су у петак, 1. марта 2024. године у требињском Културном центру. Првог дана програма приређена је изложба фотографија под називом „Дете – парче неба на земљи“.
Изложбу је припремио јеромонах Теофил, настојатељ Манастира Дужи, објединивши низ сачуваних фотографија које осликавају брижност која је красила Владикин однос према дјетету. Прво поздравно обраћање приликом отварања Дана сјећања на Владику Атанасија изговорио је Владика Димитрије, подсјећајући да Владике Атанасија и Амфилохија није било могуће посматрати засебно – посљедњи је давао смисао, а први живот. Госте је поздравио и градоначелник Требиња, господин Мирко Ћурић, нагласивши да људи у Херцеговини могу бити поносни што су били савременици таквог Владике. Изложбу је представио и отворио аутор, јеромонах Теофил, пожеливши да сјећање на Владику Атанасија пробуди сабране и унесе радост какву је Владика изазивао својим присуством. Отварање изложбе својим пјевањем уљепшао је Хор „Света Анастасија Српска“.
Прву сесију разговора под називом „Светосавска и Световасилијевска Херцеговина“ у позоришној сали Културног центра започео је господин др Здравко Зубац, представивши публици учеснике: професора мр Момчила Голијанина, господина Јова Марића, госпођу Сенку Дурутовић и професорицу др Љерку Јефтић. Професор Момчило Голијанин подијелио је са присутнима сјећање на долазак Владике Атанасија у Херцеговину, прва крштења, причешће војника и нагласио ширину православног црквеног искуства којим је Владика храбрио и помагао војнике и дјецу у Невесињу.
Госпођа Сенка Дурутовић присјетила се првог сусрета са Владиком Атанасијем у Никшићу, појашњавајући да је Владику у свој живот прихватила као родитеља и духовника. Госпођа Сенка подсјетила је на цјелодневне претоваре помоћи припремане за херцеговачка мјеста, на мисионарска предавања за никшићку омладину и одмор уз фудбал.
О доласку Владике Атанасија у Требиње говорио је господин Јово Марић, присјећајући се празника Светог Саве 1992. године. Господин Јово најприје је описао друштвене прилике у Херцеговини пред долазак Владике, подсјетивши на тешке и опасне тренутке којима је град сачуван од недаћа страдања, а затим је описао несебичност и срчаност којима се Владика хватао укоштац са изазовима.
О новом и мирнијем периоду Владикиног живота у Херцеговини говорила је професорица Љерка Јефтић, присјетивши се доласка кивота са моштима Светог Василија у Херцеговину, проповиједи свештеника и монаха који су уцрквили и привели Христу њену породицу, што је довело до односа одњеговане блискости и присности са Владиком.
Отварању изложбе и првој сесији разговора присуствовали су: Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевско-демирхисарски г. Јован, Епископ диселдорфско-њемачки г. Григорије, генерални директор Директоријата за сарадњу са вјерским заједницама Министарства правде Црне Горе г. Драган Радовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске г. Драган Давидовић, Генерални конзул Републике Србије у Мостару г. Васо Гујић, представник Конзуларне канцеларије Републике Србије у Требињу, г. Мирослав Марковић.
