Type Here to Get Search Results !

О васкрсењу


Преподобни Јован Дамаскин: О васкрсењу


Верујемо, пак, и у васкрсење мртвих. Јер биће, заиста ће бити васкрсења мртвих. А говорећи о васкрсењу, имамо на уму васкрсење телеса. Наиме, васкрсење је васпостављање онога што је пало; јер како ће васкрснути душе које су бесмртне? А ако смрт описују као раздвајање душе од тела, онда је васкрсење, свакако, поновно спајање душе и тела, односно друго васпостављање разложенога и палога живога бића. Дакле, ово исто тело које је пропало и које је разложено, оно ће васкрснути непропадиво; јер Ономе који га je у почетку из праха земаљског саздао, није било немогуће поново га васкрснути (подићи), иако се оно, по одлуци Саздатељевој, распало и вратило у земљу из које је и узето.

Јер ако нема васкрсења онда једимо и пијмо, и одајмо се животу уживања и задовољства. Ако нема васкрсења, у чему се разликујемо од бесловесних животиња? Ако нема васкрсења, блаженима назовимо звери пољске које воде беспечалан живот. Ако нема васкрсења, нема ни Бога ни промисла Божијег, те све бива вођено и управљано случајем. Јер, гле, видимо многе праведнике да су убоги и да трпе неправду, и да никакву надокнаду у овом животу немају, а опет видимо грешнике и безаконике како пребивају у богатству и благују у свакојаком изобиљу. И који благоразуман човек ћe то примити као дело праведног суда или мудрог промишљања? Биће, дакле, заиста ћe бити васкрсења. Јер Бог је праведан,  и узвраћа платом онима који уз Њега остају. Ако се душа сама подвизавала у борбама врлине, сама ће бити и украшена венцем победе. А ако се сама ваљала у уживању, сама ће бити достојно кажњена; али пошто се душа не обраћа ни врлини нити злоби одвојено од тела, обоје ће заједно и награде примити.

И божанско Писмо сведочи о томе да ће бити васкрсења мртвих. Јер Бог вели Ноју после потопа: Све вам то дадох као зелену траву. Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв; јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самога човека, из руке свакога брата његова искаћу душу човечију. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по својему обличју створио човека. Како ће затражити крв човечију из руку свих зверова, него тиме што ће васкрснути тела умрлих људи? Јер звери неће умрети уместо човека.

И опет вели Бог Мојсију: Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, u Бог Јаковљев. Бог није Бог мртвих односно оних који умиру и неће их више бити, већ живих, чије душе живе у Његовој руци; а тела ћe васкрсењем опет живети. И богоотац Давид вели Богу: Узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се. Ево, реч је овде о телима. Затим додаје: Пошљеш Дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

А пророк Исаија, пак, вели: Васкрснуће мртви, и устаће они који су у гробовима Јасно је, наиме, да се у гробове не полажу душе, већ тела. А блажени пророк Језекиљ каже: Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; А кад пророковах наста Глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости. И погледах u гле, по њима изидоше жиле и месо, и озго се кожа навуче. Затим учи, како су се, заповешћу Божијом, повратили духови. А божански Данило вели: A у то ће се време подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно време, каквога није било откако је народа дотада: и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи. И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни а други на срамоту и прекор вечни. И разумни ће се сјати као светлост небеска, и који многе приведоше правди, као звезде вазда и довека. А говорећи: Много оних који спавају у праху земаљском, пробудиће се, јасно је да се указује на васкрсење телеса; јер нико не може рећи да душе почивају у праху земаљском.

И сам Господ je у свештеним Јеванђељима врло јасно предао истину о васкрсењу: Сви који су у гробовима, вели, чуће глас Сина Божијега; и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Хоће ли ико разуман икада рећи да душе почивају у гробовима?

И није Господ само својом беседом објавио васкрсење телеса, него и својим делом. И то најпре васкрсавши четвородневног и већ, пропадивошћу и непријатним мирисом, начетога Лазара; јер није васкрсао душу лишену тела, већ и тело заједно са душом, и није васкрсао неко друго тело, већ оно исто које је било начето пропадивошћу. Јер како бисмо спознали или се уверили у васкрсење умрлога, ако то не би било потврђено карактеристичним својствима његове личности? Лазара је, међутим Господ подигао из мртвих да би показао своје божанство, те да би потврдио своје и наше васкрсење, иако је било извесно да ће се овај опет вратити у смрт. Сам Господ је, пак, постао првенац савршеног и сада већ смрти неподложног васкрсења. Због тога је, дакле, и божански апостол Павле говорио: Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера наша, још смо у гресима својим. И заиста је Христос устао из мртвих те постаде првенац оних који су умрли. Те вели: Прворођени из мртвих Па затим: Јер ако верујемо да Исус умре u васкрсе, тако ћe u Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. А рекавши тако, мисли онако како је Господ васкрсао.

Јасно је, наиме, да је васкрсење Господње представљало сједињавање тела, неначетог пропадивошћу, и душе (јер то двоје је било разлучено); јер Господ је рекао: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи. А свештено Јеванђеље је веродостојан сведок да је Он о сопственом телу говорио. Опипајте ме и видите, вели Господ својим ученицима који су мислили да виде утвару, да сам ја, и да се нисам изменио, јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.[ И ово рекавши, показа им руке и ребра своја и пружи их Томи да их опипа. Није ли ово довољно да нас увери у васкрсење телеса?

Вели опет божански апостол Павле: Јер треба ово распадиво да се обуче у нераспадивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. Те затим: Сеје се у распадивости, устаје у нераспадивости; сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили; сеје се тело душевно, односно вештаствено и смртно, устаје тело духовно, као што је тело Господње после васкрсења, које је кроз затворена врата пролазило, и било неуморно, и није имало потребу за јелом, сном и пићем. Јер ће бити, вели Господ, као анђели Божији неће више бити брака, нити рађања деце. А божански апостол Павле вели: Међутим, наше живљење је на небесима, отуда очекујемо и Спаситеља Господа Христа, који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове што не подразумева преображавање тела у друго обличје – далеко било – већ прелазак из пропадивости у непропадивост.

Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? О, каквог ли неверја! О каквог ли безумља! Зар Онај који је само заповешћу своје воље прах земаљски преметнуо у тело, и који је заповедио да мала кап семена расте у утроби мајчинској и да сачини тај многоврсни и многообразни орган тела, зар неће, тим пре, васкрснути својом вољом оно што је постало и што се разложило? И у каквом ће телу доћи, безумниче!, ако ти окорелост твоја не допушта да верујеш речима Божијим, веруј бар речима Његовим. Оно што ти сејеш неће оживети ако не умре; и што сејеш не сејеш тело које ће настати, него Голо зрно, било пшенично или неко друго. А Бог му даје тело како хоће, и свакоме семену своје тело. Сматрај, дакле, да су семена у браздама, као у гробовима, закопана. Ко је тај који им је подарио корење и стабљике и листове и класје и танушно осје? Зар није то Саздатељ свега? Није ли то подарила заповест Онога који је то саздао? Тако, дакле, да ћe се и васкрсење мртвих збити вољом и мигом божанским; јер сила Божија прати вољу Његову.

Васкрснућемо, дакле, тако што ће се душе опет сјединити са телима која су стекла непропадивост и одбацила пропадивост, и приступићемо страшном судишту Христовом; и предаће се ђаво и демони његови, и човек његов, односно Антихрист, а бешчасни и грешници биће предати огњу вечном, не вештаственом, какав је наш, већ ономе кога Бог зна. A они који су добро чинили, засјаће као сунце скупа са анђелима у животу вечном, заједно са Господом нашим Исусом Христом, вечно Га гледајући и бивајући гледани, и наслађујући се бесконачно радошћу Његовом, славословећи Га скупа са Оцем и Светим Духом, у бесконачне векове векова, Амин.

Рубрика