Пленарно заседање Епархијског савета Шумадијске епархије, установе која и у савременој Цркви пресликава ранохришћанско устројство мисије о Новом савезу, када су се око Епископа, као иконе Господа Исуса Христа, окупљали презвитери и народ, одржано је 5. марта 2024. године, на дан када Црква празнује и прославља Преподобног Тимотеја и Светог Евстатија.
Скуп је почео Литургијским сабрањем у катедралној Успенској крагујевачкој цркви којем је предстојавао Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован и молитвама Призива Светог Духа за благословен рад Епархијског савета. Радни део заседања, на којем су разматрани домети црквеног живота у Шумадијској епархији током 2023. године, одржан је у Владичанском двору у Крагујевцу.
Након отварања седнице и захвалности члановима Савета на свему што чине како би сваки део Шумадијске епархије био обухваћем дејством Цркве Бога Живога, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован говорио је о томе колико су му људске моћи дозволиле да током прошле године остварује од Бога поверену првосвештеничку, учитељску и пастирску власт. И у овом периоду превенство у архипастирском раду имала су Литургијска богослужења као извор нашег вечног живота у Царству небеском. Као „свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек, јер се сваки првосвештеник поставља да приноси и даре и жртве“ (Јев 8, 3), Владика Јован је током године, тридесете архијерејског служења, а двадесет прве предстојавања у Шумадијској епархији, 343 пута предводио Евхаристијско славље у манастирама и црквама поверене му епархије.
Истичући како се вера благочестивог народа потврђује и утврђује и у градитељској делатности, Пресвећени Епископ Господин Јован обавестио је чланове Епархијског савета да је током прошле године освештао следеће новоподигнуте цркве: Силаска Светог Духа у Барзиловици, Свете Тројице у Ловцима, Светог Јоаникија, митрополита црногорско-приморског, у Аранђеловцу и Рођења Светог Јована Крститеља у Стојнику. Епископ Јован је у селу Шуљковцуу код Јагодине основао манастир Светог Пајсија. У овим храмовима освештени су и иконостаси са иконама. Нови параклис добио је Казнено-поправни завод у Крагујевцу. Темељи за нове богомоље освештани су у Божурњи и Мисачи, а земљиште за нови храм у Дуленима.
Током 2023. године за три цркве су освештани крстови (укупно девет), а звона за храмове у Ловцима, у Јагодини (Покровска црква) и у Клиничко-болничком центру у Крагујевцу. Нови живопис сада имају цркве у Великом Борку и Шопићу. У портама цркава у Реснику, Великој Иванчи и Ковачевцу подигнуте су капеле за прилагање свећа. И у прошлој години подизани су нови парохијски домови, црквене сале и трпезари, чесме, као и тронови за поштоване иконе. Епископ је освештао и духовно-спортски центар Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу.
Један кандидат рукоположен је у чин ђакона а један кандидат у чин јеромонаха, док је шест младића рукопроизведено у чин чтеца. Црквене прилике су налагале да буде премештаја свештеника са парохије на парохију, или канонских пријема, а свештеници који су се залагали су унапређени.
На почетку текуће школске године у богословије СПЦ примљено је шест кандидата из Епархије, међутим и овај број говори да се у парохијама мора више популаризовати богословско образовање. Богословије је завршило пет ученика, а десет матураната средњих школа уписали су се на високошколске богословске установе. Кандидати су заинтересовани и за постипломске и докторске студије.
У експозеу члановима Епархијског савета Шумадијске епархије Његово преосвештенство Господин Јован је рекао да је настојао да испред Цркве учествује у многим друштвеним и културним догађајима и да на тај начин унапреди црквену мисију. У том смислу пажња се посвећивала и месту Цркве у медијима, и црквеним и световним.
„На основу извештаја архијерејских намесника, али и личним увидом, констатујемо да се црквено-административне књиге у највећем броју воде уредно, да се храмови и порте држе у пристојном стању, да црквеноопштински управни одбори обављају своје дужности у оквирима својих овлашћења, као и да се материјално финансијско пословање одвија у складу са црквеним прописима. Код једног броја црквених општина уочене су мање неправилности чије смо исправљање одмах наложили“, рекао је Епископ Господин Јован.
Шумадијска епархија има 212 парохија од којих се шест стално опслужују због малог броја верника. Од наведеног броја парохија 32 нису у стању да материјално издржавају парохијске свештенике, тако да је и утоку 2023. године настављено са пружањем помоћи овим свештеницима из Фонда за помоћ свештеницима на слабим парохијама.
У Епархији шумадијској сада свештенослуже 202 парохијска свештеника и 19 ђакона који свештенодејствују у 132 парохијска и 87 филијалних храмова.
У Епархији постоји 26 манастира и то девет мушких у којима сада живи 24 монаха и тринаест женских са 44 монахиње. Добијена је информација да се број житеља манастира благо увећава.
Преко Просветног одбора Епархије шумадијске Епископ је посебну пажњу и бригу посвећивао организацији и извођењу верске наставе. Уочава се благо повећање одзива за веронауку, тако да у односу на прошлу годину повећање износи три одсто.
Сагледавање пастирског рада у години иза нас била је и прилика да се истакне како су се сви чланови Цркве Божије у Шумадији, од Епископа и презвитера до верног народа, трудили да потребитима изађу у сусрет, да их материјално помажу када је то неопходно или да им недаће које их снађу учине подношљивијим. То се чинило у оквиру сопствених институција (Земља живих у Брајковцу, Дом за децу Свети Василије Велики у Маршићу), или преко државних или општинских социјалних установа. Сви свештеници су дали велики допринос како би више фондова Епархије обављали своју функцију. Током прошле године основано је Верско добротворно старатељство Епархије шумадијске Свети Јован Милостви чији је превасходни циљ пружање помоћи социјално угроженим породицама и појединцима који нису у могућности да обезбеде основне потребе за живот. Већ су успешно организоване многе акције.
Епархијски расходи током 2023. године покривени су планираним приходима. Томе је пре свега допринело изузетно успешно пословање централног епархијског продајно-складишног центра који је у широј црквеној јавности познат као изузетно коректан и поуздан добављач свих артикала и књига за црквени живот.
И све остале делатности које се обављају у Шумадијској епархији, као што су издавање књига у Издавачкој установи „Каленић“, излажење епархијског часописа „Каленић“, функционисање епархијске радио станице ,,Златоусти", функционисање предузећа „Црквене шуме“ делатност фонда ,,Ходочашће" и делатност хуманитарног фонда СПЦ ,,Човекољубље", добиле су позитивну оцену чланова Епархијског савета уз истицање да све ове установе битно доприносе побољшању свих видова црквеног живота.
Како се у 2023. година навршило тридесет година хиротоније Епископа шумадијског Господина Јована, издавачка кућа Епархије шумадијске „Каленић“ припремила је тим поводом књигу Три деценије архијерејског подучавања, исповедања вере и сведочења Епископа шумадијског Јована Младеновића 1993 - 2023 са сведочењима о његовом раду на многим пољима у Цркви.
Извор: Епархија шумадијска
