У Недјељу о блудном сину, 3. марта, Његово Преосвештенство Епископ Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је свету Литургију у манастиру Лепавини. Саслуживали су му архимандрит Данило (Љуботина), јеромонаси Василије и Атанасије и ђакон Александар Лукић.
Владика је у литургијској бесједи казао да нас молитва и пост упућују на освајање унутарњих простора. ”Царство Небеско неће доћи да се види, нити ми идемо у неку обећану земљу у смислу раја на земљи“, рекао је.
„Царство Небеско је унутра, у вама, каже Сапситељ, и неће се појавити да га ми видимо. То Царство је усељење Свете Тројице, Оца, Сина и Светога Духа у душу човјекову, како је Спаситељ и рекао: Ко испуњава моје заповијести, ми ћемо доћи и уселити се у њега. Ко то ми? Отац, Син и Свети Дух, својом благодаћу, они ће доћи и населити се у човјеку, створити обитељ. Ето, то је циљ свега нашега спољног дјеловања. Како каже Апостол: Славите Господа духом, али славите Га и тијелом,“ поручио је владика
„Старање за тијело не претварајте у похоте, каже апостол Павле. Ми треба да хранимо своје тијело, и тијела наших ближњих, али не треба да нам то буде циљ. Циљ је угађање Богу, а храњење тијела се подразумијева да нам треба, али не преко те мјере, која би нас довела у опасност као блудног сина из данашњег јеванђеља, који је узео имање свога оца и расточио га на распусни живот.“, рекао је владика и наставио: „и кад се нашао у тој непознатој земљи, међу тим непознатим људима који су га послали да чува свиње, он је ипак нашао снаге у себи и открио велико благо покајања које нам је Господ даровао, покајао се и вратио свом оцу. У тој причи садржана је суштина све историје људскога рода. Ми смо сви кроз Адама и Еву и њихов грехопад отишли у далеку земљу, од свога небеског Оца, и ту већином живимо распусно.“
Владика је нагласио значење поста и молитве: „Ми који смо пошли тим путем поста, молитве и добрих дјела, не треба да осуђујемо друге, него је на нама да се молимо, да будемо жртва, понекад и стварна жртва мученичка, како је то често и било кроз историју Цркве, а понекад и жртва духовна. Пост и молитва су бескрвна жртва. Особито пост је бескрвна жртва, бескрвно мучеништво. Није лако постити, али морамо да зауздавамо наше тијело.“
