Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у Горњем Острогу, у суботу друге недјеље Часног поста 30. марта, на празник Преподобног Алексија Човјека Божијег, са преосвећеном господом епископима: милешевским Атанасијем, будимљанско-никшићким Методијем и захумско-херцеговачким и приморским Димитријем. Саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије, протојереј Јордан Марков и протођакони Иван Савић из Епархије милешевске и Огњен Боричић из Митрополије црногорско-приморске.
Звучни запис беседе Митрополита Јоаникија
Звучни запис беседе Епископа Атанасија
Молитвеном сабрању претходило је пресвлачење чудотворних моштију Светог Василија Острошког у нове свештене одежде након више од 20 година, које су заједно обавили Митрополит Јоаникије и сабрани епископи, са братијом острошке светиње.
Богоугодним појањем у цркви Ваведења Пресвете Богородице, одговарала су острошка братија уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.
Послије читања Светог јеванђеља сабранима је бесједио Владика милешевски Атанасије, који је заблагодарио Митрополиту Јоаникију за данашњи сабор поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.
– На овом светом мјесту многи су се Богу обраћали, ето ја ћу се похвалити да је овдје долазила и моја мајка Радојка давно, и баба, и многи други Јањани предвођени нашим часне успомене свештеником Мирославом Стриком. Али, драга браћо и сестре, драги Митрополите и драги епископи, драги оци који овдје непрестано служите Господу у Острогу, благовјерни народе, ипак ријеч је овдје највише о Богу нашем и највише Њему благодаримо. Благодаримо Богу нашем за много шта, али највише за двије ствари.
Благодаримо му прије свега за то, што Он постоји, што Он јесте, како и исповједамо непрестано, и ријечима на Божанској литургији, Он постоји као Отац Свети, Дух Свети, Он увијек јесте. Али ми му благодаримо највише због тога што Он јесте такав какав јесте, што је такав, па га не можемо помијешати ни са каквим другим боговима, увијек знамо да Он јесте и ко је Он. И Он себе посвједочава, то је други разлог за што му благодаримо. Он себе посвједочава и показује, увјерава нас да Он јесте и то увијек онакав, и да јесте свима временима, јесте и сада баш онакав, и за то му благодаримо – бесједио је Владика Атанасије.
Владика је истакао да данас има много људи који би хтјели да буду богови, који себе проглашавају за богове и који тако и дјелују као да они управљају васељеном, као да је цијели космос њихов и који све раде да то тако буде, али безуспјешно.
– Господ себе посвједочава у свим временима, ево посвједочи Он себе и у 17. вијеку и у свим другим временима. Он даје своје предводитеље у којима показује себе какав јесте, љубавни, пун љубави, пун моћи, пун мудрости, пун свјетлости. Он у сваком времену изговара преко својих угодника оне ријечи исте ”хоћу, очисти се”, ”хоћу, усправи се” и пружа своју руку и усправља и свјетли тако да га је лако видјети и не можемо га побркати, помијешати, замијенити са другим, који сами себе проглашавају за богове – рекао је Владика Атанасије.
Потом се окренуо према моштима Светог Василија и замолио да њему и сабраним епсикопима он буде путеводитељ на путу спасења.
– Ето, промислом Божјијим догодило се, да те у овом времену ми недостојни представљамо. Неки боље, неки слабије, али смјело говорим, да си и дужан да нам помогнеш, јер исповједамо убједљиво, а ти провјери, да вјерујемо у истога Бога за кога си ти живео, Бога Оца, Сина и Духа Светога, имамо исте намјере, да Богу угодимо и молимо се Богу да преко нас, оваквих какви јесмо, Он чини своје дјело спасења. Посебно, ето, потребно нам је то у овом тешком времену. И кажем у својој смјелости, немој се гнијевити на нас, што не идемо у корак, можда, са тобом, али смо добро предвођени твојим наследницима – поручио је Владика Атанасије милешевски.
Сабрани који посте Васкршњи пост причестили су се Светим Христовим тајнама.
Потом се поред моштију Светог Василија обратио Митрополит Јоаникије.
– Знао је наш благочестиви народ, поучен Светим Савом, Светим Арсенијем, чије мошти почивају недалеко овдје од Острога у манастиру Ждребанику, а посебно у овим крајима поучен Светим Василијем Острошким и Светим Петром Цетињским, да пут спасења је уски пут. Није то онај широки пут који је заправо пут пропасти, којим се иде и трчи и јури за себичним, а надасве пролазним стварима, себичним интересима, него је то пут спасења, пут Христов. И ми као хришћани идемо тим путем и видимо смисао живота. Већ овдје у овоме свијету Бог нас удостојава, само ако ми то желимо и ако се трудимо и ако тражимо, ”ко куца отвориће му се”, већ овдје доживљавамо, по мјери наше вјере, благо и свјетлост и радост и блаженство Царства небеског, Христовога, вјечног Царства. Јер ми као хришћани сабирајући се у свете храмове Божије, на Свете службе Божје, причешћујући се Светим тајнама Христовим, сједињујемо се са Христом, извором живота, извором вјечне радости, извором вјечне љубави – бесједио је Митрополит Јоаникије.
Господ нам ништа не намеће већ слободно одлучујемо да будемо његови саговорници, његови синови и кћери, чему нас учи Свети Василије Острошки, који је цијели живот провео у знаку Христовог крста и васкресења Његовог, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
– Свети Василије је био, нема никакве сумње, велики испосник и молитвеник, али је и свега себе приносио на жртву своме народу, својој Цркви, за њу се је жртвовао, и због те његове љубави Господ га је удостоио великих чудеса, да чини многа чудеса још у вријеме свог земаљског живота, а посебно после његове блажене кончине, па се његово житије које је на земљи започето наставља на небесима и дописује се после његовог упокојења. Многим великим и чудесним дјелима, Бог ће само знати колико је он овдје народних суза и уздаха примио, и молитви, и колико је народа услишио, колико је болесника исцијелио, колико је невјерника, атеиста у вјеру обратио и колико их је после тога обдарио, и пазио, и миловао. То само Бог зна, али понешто и братија манастира Острога записују, а и народ прича, а ми гледамо, када говоримо о чудима Светог Василија, да свједочимо само она чуда која су се заиста догодила, која су очигледна, али много је више оних невидљивих чуда – казао је Митрополит Јоаникије.
Владика је рекао да се са епископима Атанасијем, Методијем и Димитријем сабрао да након 20 и више године у нове свештене одежде обуку Светог Василија, како је то увијек рађено, у малом кругу братије и свештеника.
– Није се то никад радило иако нема никаквих проблема и да народ види, али нема потребе за тим да будемо толико радознали, да баш у све завиримо, све снимимо, све сликамо, све камерама забиљежимо. Заиста, у том смислу, нема потребе никакве. Томе нас учи Свети Василије Острошки, који се повлачио од свијета у острошку пећину, гдје се заједно са монасима острошке светиње која је и раније овдје поживјела, Богу молио подалеко од свијета, подалеко од вреве овога свијета и живота, подалеко од турскога зулума, да се овдје Духом Светим кроз молитве и пост, обогати, а онда је ишао и своме народу и тјешио га и храбрио га. Био стуб свете вјере православне и народ је имао око кога да се сабере, тако је и вјеру своју сачувао у најтежим временима, а Бог нас је миловао преко Светог Василија – истакао је Митрополит Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је заблагодарио мати Ангелини и сестрама из манастира Дуљево, које су се израдиле нове свештене одежде за Светог Василија Острошког.
