Отварају се двери покајања, почиње благодатно време Великог поста. Време поста је посебно и захтева посебан труд.
Једно од значења речи „пост” јесте дежурство. И током Великог поста посебно ћемо дежурати – бићемо на стражи душа својих. Почећемо да је строже проматрамо, пратићемо кретање мисли, емоција и даћемо им искрену процену.
Такође, пост је најпогодније време за вежбање воље – уздржавањем у храни и избегавањем непотребних информација. Наше душе су великим делом рањене вестима које конзумирамо. Одбијање њих није ништа мање важно од одбијања мрсне хране.
Не заборавимо да смо ми ти којима су сва та истјазања и вежбе потребни, Бог од њих нема користи. Он је савршен и самодовољан. Дакле, пост „ради формалности“, као и молитве са истим приступом, бесмислени су - то је губљење времена и труда.
Важно је да се усредсредимо на сопствене грехе, а не да завирујемо у туђе грехе, да под микроскопом не испитујемо речи и дела других људи. Пред Господом одговараћемо само за себе.
Велики пост је погодно време за чишћење душе од зла. Да бисмо то чинили, важно је да не правимо компромисе са злом. Трагање за компромисом са злом, такозвана толеранција, карактеристична је одлика нашег времена. А веома лако је пасти под опште расположење које влада у друштву. Нестаје непосредно исповедање вере, почиње правдање зла и свог пада, јача вештина одступања од истине, развија се толеранција према греху... Све су то лоши симптоми који доводе до тешког духовног стања, понекад неизлечивог.
Господ Бог је савршена доброта, безусловна чистота, безгранична мудрост. Као што видимо, Он је бескомпромисан и непроменљив, у Његовом Имену и Својствима нема нејасних ознака, постоји одређено и недвосмислено одређење. Угледајући се на Христа, у питањима вере морамо бити прецизни и недвосмислени.
Такође, време Великог поста дато нам је да се припремимо за сусрет са Христом – Богом Живим, Распетим и Васкрслим.
А богослужења Великог поста нам помажу да се правилно припремимо за овај Догађај.
Свети Јован Шангајски је овако писао о часним данима Великог поста: „Да бисте се духовно уздизали, треба да се пре свега ослободите бремена греха. А грех се одбацује покајањем под условом да ми сами избацимо из себе свако непријатељство и опростимо свима које сматрамо преступницима према нама. Очишћени и од Бога опроштени, сусрешћемо Светло Васкрсење Христово.”
Човек је призван да вечно живи, а Црква нас у ове посебне дане подсећа на то да, поред земаљског, постоји и живот вечни. Цркву је Христос саздао на земљи да би узводила људе са земље на Небо.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
За наш портал са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
