„Нас је Господ створио по своме лику и зато треба да будемо слични њему. Ако је Он Бог љубави и ми треба да имамо љубав. Ако препознамо те врлине код нас онда не треба да сумњамо да смо ми већ овдје грађани Царства Небеског“, рекао је владика Кирило у Грубишном Пољу.
Његово Преосвештенство Eпископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је у недјељу 10. марта Свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Грубишном Пољу.
Саслуживали су му јереј Миломир Гвојић, парох великописанички, гости из епархије бањалучке, протонамјесник Мићо Гојковић, парох палачковачки и протонамјесник Радислав Петровић, парох лишањски и ђакони Зоран Радић и Горан Марјановић, уз молитвено присуство домаћина, јереја Славена Јовичића, пароха грубишно-пољског. За пјевницом су појали јереј Славомир Гвојић, парох из Велике Бршљанице и Исидора Гојковић.
По завршетку Свете Литургије епископ је крстио Јелену, најмлађу кћерку оца Славена Јовичића. Владици су на крштењу саслуживали и ступовачки парох Далибор Петковић, архијерејски намјесник, као и сисачки парох јереј Немања Ђурић.
У литургијској бесједи епископ Кирило је подсјетио да се налазимо у припремним недјељама за Велики пост, као и да је кроз учење Свете Православне цркве потпуно јасно шта нам је све потребно за спасење и за живот, овај привемени, као и вјечни.
„Један од тих дјелова, а о чему говори и ова припремна седмица Великог поста је учење о Страшном суду. Један непријатан моменат свих нас. Сви људи су гријешили, грешни смо и природно је да се бојимо тога дана. Бојимо се како ћемо изаћи пред лице Божје, који све види и пред којим ништа није непознато. Господ је у више наврата својим ученицима говорио о тим посљедњим данима историје овога свијета. Када су га ученици питали када ће доћи крај он је рекао: ‘Чућете ратове, невоље по свијету, устаће народ на народ, и царства против царства и земља ће се трести, звијезде с неба ће пасти, Сунце ће се помрачити и Мјесец ће своју свјетлост изгубити и силе небеске ће се покренути и тада ћете видјети Сина Божјег на облацима да долази у великој слави својој’. Господ нам је јасно рекао да његов други долазак неће бити као први долазак, када је он био у облику човјека, него ће тај долазак бити царски у слави Божански и тада ће он судити живима и мртвима“, рекао је владика Кирило.
Бесједећи даље о потреби за постом епископ Кирило је рекао да нам је он потребан како бисмо своја тијела истањили, како не би своја срца отежали бригама, пијанством, преједањем, како бисмо се припремили за дан Страшног суда.
„Овај живот нам је дат за испит да се припремимо за тај дан, Господ хоће да нас испита да ли смо достојни Његовог царства. Господ је својим ученицима рекао да само његов Отац зна кад ће доћи тај дан, а да нама није ни корисно да то знамо. Оно што ми знамо је да покајање додаје дане, ако постоји покајања у свијету, вапаја, молитви и честитог живота Господ ће продужити не само наше дане, него и дане човјечанства. Нас је Господ створио по своме лику и зато треба да будемо слични њему. Ако је он Бог љубави, како знамо да је Бог љубави и ми треба да имамо љубав, ако препознамо те врлине код нас онда не треба да сумњамо да смо ми већ овдје грађани Царства Небеског, а и да ћемо тамо стати с десне стране“, рекао је владика Кирило.
Његово Преосвештенство је напоменуо да Велики пост који траје седам недјеља, није лак подвиг и да јесте жртва, али да сваки човјек треба да пости онолико колико може, а да буде квалитетно, уз добра дјела.
Храм, који је посвећен Светом Георгију, а за који владика Кирило рече, да својим изгледом може да парира црквама у много већим мјестима, саграђен је између 1773.-1775. године. Велики барокни иконостас био је дјелимично оштећен у Другом свјетском рату, јер је усташка војска ту држала коње. Обнављана је у вријеме југословенске комунистичке владавине. Обнова храма започела је 2001.године.
Захваливши се епископу Кирилу на доласку и духовном поучавању отац Славен га је упознао и са обновом спољашњег дијела храма у протекле четири године, те са својим служењем и животом у Грубишном Пољу, као и са животом парохијана.
