На дан када наша света Црква прославља Светог Теодора Тирона, 1. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Ново Хопово.
Његовом Преосвештенству саслуживало је монаштво и свештенство из Епархије сремске, али и других дијецеза Српске Православне Цркве. У току торжественог богослужења сабрани верни народ поново је имао прилике да чује сведочанство о највишој жртви овог великомученика, чије свете мошти почивају у овој монашкој обитељи.
Скоро у исто време од када се тело Светог Стефана Штиљановића чува у Шишатовцу, од 1555, у манастиру Хопову појављују се мошти Светог великомученика Теодора Тирона, пострадалог у прогонима римских царева Максимијана и Максимина, 306. године. Овај храбри регрут пука Мармаритског, у граду Амасији, због отвореног исповедања вере у Христа, најпре је утамничен и мучен глађу, а по мистичном сусрету са својим Богом, окруженим сјајним „мноштвом анђела“, „истјазаван“ је и бачен у огањ. Тихомир Остојић је, 1907. године, о даљој судбини моштију Светог Теодора Тирона, изнео податке које је пронашао у Кириловом зборнику из 1721. године, у некадашњој књижници манастира Хопова. Легенда каже да је Свете мошти, из Сибиња у Јенопоље, одакле су после доспеле у Хопово, донео неки Радован Ракић, да би потом у потпуности поделиле страдања овдашњег становништва:
„После пада Будима, 1686. године, удари аустријска војска у Славонију; народ поче бежати, а с њим одоше и Хоповци с моштима, прво у Шабац, па у манастир Радованштицу. После пада Београда се врате Хоповци с моштима у Митровицу. Како је манастир за то време био погорео, Хоповци сместише мошти у Иригу, у цркви начињеној од џамије. Кад се црква хоповска покрила, вратише се калуђери у свој манастир. О Великој сеоби кренуше се и Хоповци с народом и однесоше мошти у Бају, и тек после неког времена се вратише. Кад 1716 ударише Турци на Срем, Хоповци у журби мораше закопати мошти, и разбегоше се куд који. Пошто Немци сузбише Турке, калуђери се вратише, извадише тело из гробнице и дођоше у Нови Сад. Ту је оно било године 1717. После пада Београда пренесоше Хоповци свечано мошти у Хопово.“
Извор: Епархија сремска
