Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је јутрос, 3. марта, у Недјељу блуднога сина, са свештенством Свету службу Божију у Цркви Свете Тројице у Пелинским Рудинама у Горњем Грбљу.
Током Свете службе Божије Високопреосвећени Митрополит је у чин протојереја произвео о. Бранка Богојевића, који већ 17 година чинодејствује и вјерно служи олтару Божијем и своме народу, истичући његове досадашње свештеничке заслуге:
“Да му заблагодаримо за његов досадашњи труд, али исто тако и да га постакнемо да и убудуће још више уложи труда и обрати што више пажње на народ који му је у Духу Светоме повјерен. Да са својим народом дијели и зло и добро, да се моли за све, и за пријатеље и за непријатеље, и за оне који су у цркви и за оне који још нису и за оне који долазе у цркву и за оне који још не долазе, јер су сви повјерени од Бога и за сваког ће пред Богом одговарати као пастир и као старатељ људских душа. Нека ти, драги оче Бранко, Бог дарује силе, снаге да убудуће, као и до сада, и још више ако то буде могуће, служиш ову свету службу са сваким трудом, са сваком честитошћу, са великим стрпљењем и пажњом и са великом љубављу према Цркви и светињама и према душама које ти је Бог повјерио. На здравље и спасење и на многа и блага љета.”
Потом је о. Бранко кратким обраћањем заблагодарио на указаној части.
Митрополит Јоаникије: Ријеч опрости решава многе проблеме
Ријечима архипастирске бесједе Владика Јоаникије је пред причешће поучио сабрани народ, подсјетивши их да је ова недјеља једна од оних припремних недјеља уочи Часнога поста прије Васкрсења Христовог, којима се припремамо да часно и како ваља започенемо Васкршњи пост, који је основа свим другим постовима у току године, јер нас он уводи у тајну Христове љубави, у тајну Његове жртве, Његовога васкрсења и нашега спасења.
Тумачећи данашњу јеванђелску причу о блудноме сину, који је од оца затражио и узео дио имања који му је припадао и отишао у далеку земљу и све потрошио, Митрополит је нагласио да се у старим временима то сматрало једним од најтежих гријехова – расути имање које си наслиједио, нарочито ако је то била последица неморалног или нечасног живота те да је такав човјек увијек био презрен и одбачен. Када са духовне стране гледамо на то, сви смо ми негдје у тој позицији грешника који је згријешио и својим родитељима и ближњима.
Високопреосвећени Митрополит је казао да нам Господ, користећи ту слику из нашега живота, даје велике и спасоносне поуке и да се човјеку често учини да када се удаљи од своје породице, разиђе са њима, да ће му све на добро кренути, да се ослободио и да је тек онда свој човјек.
“Нажалост кренуо је погрешним путем, није само његов гријех био што је тражио дио имања и што је отишао, него што је наопако кренуо. Утонуо је у разврат и расипништво и сво богатство зачас потрошио”, бесједио је Владика, објаснивши да је, када се настанио код немилосрднога газде, лишен свега, био у таквом стању да је завидио и свињама које су се тамо лијепо храниле.
Указавши на чињеницу да смо сви били понекад у некој заблуди, на неком погрешном путу те да тада размишљамо о томе шта нам је то требало и како да се што прије вратимо на прави пут, Митрополит Јоаникије је подсјетио да је и блудни син дошавши себи казао: „Колико најамника у оца мога имају хљеба исувише, а ја умирем од глади! Уставши отићи ћу оцу свом, па ћу му рећи: Оче, сагријеших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих. И уставши отиде оцу свом”:
“И пришао је са покајањем своме оцу, а отац је слика Бога, и љубав очева или љубав мајчина слика је Божије љубави. Отац као отац обрадовао се што му се вратио његов син и не пита га ништа: шта је било, гдје си био и шта си радио… Не суди му, зна он унапријед, али се радује и његовој радости нема краја што му се вратио син.”
Владика је подсјетио да је отац видјевши сина из поиздалека, шта значи да отац иде у сусрет, као што и Бог својом љубављу иде у сусрет свакоме ономе који се каје, потрчао, загрлио и пољубио сина. А син му рече: „Оче, нисам достојан назвати се сином твојим.” Назива га оцем и свјестан је својих гријехова. Отац се радује што му је дошао син и наређује да се направи весеље и да се обуче у нове хаљине и да се позове цијела породица. Али други син, који је био уз свог оца све вријеме, није се обрадовао повратку свог брата, заправо не сматра га својим братом, него каже оцу: Овај твој син, који ти је све имање просуо, ти њему правиш весеље. Рекло би се, појаснио је Владика, да је он у праву, али он је лишен љубави и не разумије љубав оца и на неки начин отпада и он од љубави свога оца. И отац га благо опомиње: Треба, сине, да се обрадујеш, све што је моје, то је и твоје. Све дијелимо, све нам је заједничко, шта теби фали у дому твога оца.
“Драга браћо и сестре, нагласак је на покајању. Ријеч опрости решава многе проблеме у нашим животима, ако је то искрена ријеч, као што је искрена била покајничка ријеч овога развратнога сина. И као он, који је дошао себи, вратио се своме оцу, ослободио се од заблуде тешке, вратио се у првобитно достојанство, тако и сваки онај који се каје пред Богом, а и пред својим ближњима, добија опроштај. Према томе сви смо ми негдје, мање или више, у позицији тога блуднога сина – човјека грешника”, поучио је сабране Владика.
Измиримо се једни са другима да би почетак нашега поста био благословен
Господ нас опомиње, нарочито то Црква истиче прије Часнога поста, даље је нагласио Митрополит, да једни од других треба да тражимо опроштај.
“Да се једни са другима измиримо да би почетак нашега поста био благословен и да бисмо постили на славу Божију, а не на славу људску, пролазну и да би нам тај Часни пост, који постимо и приносимо Господу као жртву, био на дар и на спасење, на радост и обновљење наше природе, на обновљење нашега заједништва”, казао је Митрополит и објаснио да се људи кад посте смире и почну другачије да размишљају – мисли се оплемене, осјећања се просвијетле те се другачије односе једни према другима.
Као разлог свађа и раздора, Митрополит Јоаникије види то што су се људи удаљили од Бога, од извора љубави, нестало је љубави међу браћом и у породици, па се зато породице растурају.
“Али кад се вратимо Богу – извору живота и љубави, радости вјечне и непролазне – онда се враћамо и једни другима. И када имамо отворена срца, сви ми гријешимо, лако ћемо затражити опроштај од својих ближњих, а и лако ћемо га дати, јер треба и једно и друго. Да будемо способни и за једно и за друго, да тражимо опроштај и исто тако да дајемо опроштај и тек тада ће се наше заједништво утврђивати и биће благословено, и Господ ће бити са сваким од нас који Њему служимо”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Отац Лазар Крстић нови горње-грбаљски парох
У наставку свог обраћања Митрополит Јоаникије је упознао сабране да досадашњи горње-грбаљски парох о. Анђелко Боричић иде на нову парохију и Грбљанима представио новог пароха о. Лазара Крстића, који је дијете ове парохије, син почившега о. Јова Крстића.
“Много је важно што сте добили свештеника који је одрастао у Цркви, који је одрастао заједно са вама, што познаје народ у овоме крају, јер је постао дио овога народа и зна свако село, сваку цркву… већину породица и домова. И то је лијепо и само да се лијепо потруди и Бог ће му бити на помоћи. Његова милост и Његова слава ће га укрепљавати да служи ову свету службу часно, честито и на своје спасење и на спасење народа који му је од Бога повјерен на духовно старање.”
Нагласио је да се од свештеника, када се шаље на парохију, тражи да буде са својим народом, и са вјерујућима и са невјерућима, да свима буде све, да дијели са својим народом и зло и добро, нарочито тамо гдје треба да се помогне, да утјеши ожалошћенога, да помогне сиромаху или болеснику…
“Божија милост и Божији благослов и Божији анђели су са свештеницима и тамо гдје свештеника лијепо примају, примају анђела Божијега и долази са њиме сваки благослов и свака срећа у дом који лијепо и отвореног срца прима свештеника. Исто тако када народ долази у цркву на Свету службу Божију, коју служи свештеник, они су тада дио Цркве Божије и једним устима и једним срцем прослављају име Божије и Божија свијетлост и милост их обасјава и очишћује, окрепљује и оздрављује и од душевних и од тјелесних немоћи, страдања и мука. И човјек се враћа своме дому обновљен духовно, будући да се на Светој служби укријепио Светим тајнама Христовим, молитвом и Божијим благословом. Нека нашем о. Лазару буде срећна ова света служба, нека му буде на спасење и вама на радост. Амин, Боже дај”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
