Григорије С. Дебољски: Древност Четрдесетнице
Четрдесетодневни пост, по угледу на Господа, установила је Црква у време Апостола, као што се то види из 69. правила Апостола, које заповеда да се пости сва Четрдесетница пред Пасхом. Сем тога, о апостолском установљавању свете Четрдесетнице сведоче и древни писци старе Цркве, или, пак, директно указују на чување великог поста по предању Апостола, као што чини блажени Јероним, свети Кирило Александријски, и други писци IV века; или, пак, сведоче о чувању овога поста од стране свеколике апостолске Цркве првотне, као: св. Игнатије Богоносац, I век, Виктор, еп. римски, II век, Дионисије Александријски и Ориген, Ш век, и још многи други.
У сведочанствима древних писаца Цркве налазимо и то да света Четрдесетница коју установише Апостоли и коју држаху сви православни хришћани прва три века, од самог свог почетка па до наших дана траје четрдесет дана. О четрдесетодневном трајању њезином у свим хришћанским временима, осим 69. правила Апостола, сведоче још правила и писци Цркве потоњих периода, напр. пето правило првог Васељенског сабора, поуке св. пастира и учитеља Цркве четвртог века, као: св. Кирила Јерусалимског, св. Григорија Богослова, св. Амвросија Миланског, св. Златоуста, бл. Августина, итд., које поуке су они произносили у данима Четрдесетнице. У свим овим поучним беседама овај пост се у хришћанском свету представља као четрдесетодневни пост; и оволико његово трајање у древним временима, код православних хришћана сматрано је за апостолско и за законито.
Свети Оци нам објаснише и то, због чега је Господ озаконио да постимо баш четрдесет дана. Тако у својој поучној беседи оглашенима, св. Кирило Јерусалимски говори овако о св. Четрдесетници: “Толико година си провео у залудном труду овога света; зар не можеш четрдесет дана посветити молитви, на корист душе своје? Имаш довољно времена за то: четрдесет дана је за покајање одређено”. “Због чега постимо четрдесет дана -пита св. Златоусти, и одговара – раније су многи лежерно приступали тајнама, од прилике до прилике, а највише су то чинили у време у које је Христос установио тајну причешћа. Видећи штету од такве лежерности, Оци се сабраше и одредише четрдесет дана за пост, молитву, поуку, молитвена сабрања, да бисмо се сви ми пажљиво очистили у поменутим данима, молитвом, милостињом, постом, бдењима, сузама, исповедањем грехова и другим добрим делима, те да бисмо достојно и чисте савести приступили причешћу”. “Због чега је потребно да постимо четрдесет дана – пита св. Амвросије Милански? Познато је да је у Нојино време ради погибељи развратног народа, из отворених устава небеских, киша лила током четрдесет дана: подражавајући овоме и Господ нама даје Четрдесетницу како бисмо се током тих дана оросили кишом милосрђа изливеном на нас из отворених небеса, ради истребљења наших неправди и учвршћења у милосрђу. Још је знано да се израиљски народ у пустињи хранио манном током четрдесет година. Тај број је толико благотворан да је отворио небо и спасао праведнога Ноја и нахранио синове Израиљеве. Из тих разлога и ми држимо Четрдесетницу како би се и нама отворила небеса и оросила нас духовна благодат и оснажила манна духовних тајни”. Бл. Авгутин каже: “Свештену Четрдесетницу у очекивању Пасхе сав свет савршава са особитом побожношћу. Ове свете дане Четрдесетнице дужни смо и ми, браћо, проводити у савршеном страхопоштовању, не плашећи се њезине дужине трајања; што више дана поста, што је лечење целовитије, што је дуготрајније поприште уздржања, то је задобијање спасења обилније. Бог – Лекар наших душа – установио је побожним људима најпогодније време за славослов, а грешницима за молитву; једнима да задобију покој, другима да измоле опроштај. Благопријатно време Четрдесетнице нити је кратко за славослов, нити је дуго за умилостивљење. Свето и спаситељно поприште Четрдесетнице јесте време којим се грешник, кроз покајање, приводи Божијем милосрђу, а побожан човек покоју. У тим данима Божанство се умилостивљује, недостатак се уклања, а побожност и врлина бивају награђени. Све је тада отворено: и небеса да би помиловала, и грешник да би се исповедио, и језик да узнесе молитву. У старини, када се нечастивост људска распространила по лицу земље Бог је током четрдесет дана изливао кишу из небеса те је вода потопила земљу. Као што је тада киша падала четрдесет дана да би се свет очистио, исто тако и сада Божије милосрђе одређује четрдесет дана, да би се човек очистио”. Чувањем Четрдесетнице Православна Црква, по речима њезиних писаца, као да приноси Богу десетак од дана у години. “Испитајмо – каже свети Григорије Двојеслов – због чега је потребно постити четрдесет дана? Знамо да су Мојсије и Илија – први, пред примањем закона, а други, у пустињи, постили по четрдесет дана. Разлог за четрдесетодневни пост је тај, што десет заповести Божијих можемо испунити само ако наш живот саобразимо евангелском учењу записаном у четири књиге (десет помножено са четири даје четрдесет); или, дужни смо током четрдесет дана да изнуравамо своје тело зато што нас телесне похоте наше, састављене од четири стихије, наводе на нарушавање заповести Божијих записаних у десет тачака; или, најзад, због тога нам је заповеђена Четрдесетница што се од почетка поста до св. Пасхе броји шест недеља (седмица) које имају четрдесет дана: али уколико из броја ових дана избацимо шест васкрсних дана у којима се пост не држи, остаје нам само тридесетшест посних дана; а пошто се цео годишњи круг састоји из тристотинешездесетпет дана, ми као да десетину Године посвећујемо Богу пошто, користећи целу годину за дела живота, током десетог дела године ми себе приносимо Богу на жртву. Због тога, као што смо дужни по закону Богу давати десетак од своје имовине, потрудимо се да и десети део годишњег времена такође њему посветимо обавезујући себе, колико можемо, да умртвљујемо тело своје заједно са телесним страстима и похотом, да будете, по речи ап. Павла, Богу жива жртва”.
